Смртна казна за индијске силоватеље

„Коначно смо одахнули”. Овим речима је мајка 23-годишње девојке која је у децембру прошле године на смрт силована у аутобусу у Њу Делхију дочекала одлуку суда да четворицу силоватеља осуди на смртну казну вешањем.

У иживљавању су учествовала још двојица младића – један је скончао извршивши самоубиство у затвору, а други је, будући да је тада био малолетан, недавно осуђен на три године у поправном дому.

У нападу на девојку која у народу добила надимак „Неустрашива” повређен је и њен пратилац који је прошао са тешким телесним повредама.

Тиме је стављена тачка на случај који је као ниједан до сада узнемирио индијску и привукао пажњу светске јавности.

Судија Јогеш Кана, који је четворицу, укључујући и возача аутобуса, почетком недеље прогласио кривим, одбацио је захтеве њихових адвоката да се казна ублажи. „У времену када је насиље над женама у порасту суд не сме да затвара очи пред оваквим грозним злочином. Не сме бити нимало толеранције.”

Да ли ће пресуде нешто променити у земљи у којој се на сваких 20 мунута силује једна жена?

Огромна већина уверена је да су злочинци добили оно што заслужују и да је порука послата. Малобројнији сматрају да пресуда суштински не решава проблем у земљи од 1,2 милијарде становника у којој је жена за 50 милиона мање него мушкараца.

Подсећају на Гандијеве речи да би строго спровођење принципа „око за око” довело до тога да цео свет постане слеп.

О подељености индијског друштва сведочи и податак да се у локалним медијима строго води рачуна да се за младића не употреби израз „дечко” јер су двоје младих потицали из две различите касте. Он је браман, највиша каста, док је „Неустрашива” са ниже социјалне лествице.

Слабо прикривена мизогинија је начин живота на Потконтиненту без обзира на то о којој касти је реч. Жене, чак и оне школоване и финансијски независне, лака су и мање-више легитимна мета за свакојаке облике иживљавања.

Случај девојке која је од последица силовања касније умрла у болници ипак је својом бруталношћу успео да продрма јавно мњење.

Први конкретан резултат била је промена закона којим је казна за силовање са дотадашње три повећана на најмање 20 година, а ако жртва подлегне повредама или остане трајно онеспособљена предвиђена је смртна казна, што је јуче први пут потврђено у судској пракси.

Осуђени имају право на жалбу и пресуду треба да потврди Врховни суд, што значи да егзекуција теоретски може да се помери и за неколико година.

У Индији се сваке године у просеку изрекне око 130 смртних казни, а егзекуција је у протеклих 17 година извршена свега трипут. Упркос јасном отпору спровођењу смртних пресуда, Индија је ипак прошле године гласала против нацрта резолуције УН којим је предложен глобални мораторијум на погубљења.

------------------------------------------------------------------

Симболична казна за убиство силоватеља

Кампала – Суд у Уганди осудио је јуче на симболичну казну затвора у трајању од шест сати једну тинејџерку која је убила свог оца силоватеља, објавиле су тамошње власти. Тужилац задужен за тај случај, Питер Мугиша изјавио је да је 18-годишња девојка, која је остала трудна након што ју је отац дуже време силовао, признала да га је убила користећи нож и мачету, пренела је агенција АФП.