Берачи срећнији од узгајивача
Прокупље – У градовима и селима Топлице, на путу, улици, у кафанама и по кућама ових се дана само о вишњи прича. Како и не би, кад је овде на милионе стабала ове племените воћке, засади су на више од три хиљаде хектара. А родила је. Не као што уме, али је зато квалитет готово свуда прве класе.
Драган Оровић, директор Завода за пољопривреду при Високој пољопривредној школи у Прокупљу, вели за "Политику" да ће се из Топлице откупити више од 150 вагона плодова. Ако се овоме дода де ће исто толико бити убрано и у Добричу, онда је јасно зашто је вишња овде тема дана. Он казује да су купци и накупци већ "поделили" терене, а они из иностранства само очекују исход.
У извоз иде на хиљаде тона смрзнуте вишње, а нешто мање оне потопљене у алкохол које се у цистернама возе пут Немачке, Француске, Швајцарске и других европских земаља, али и у наше бивше републике, нарочито у Републику Српску. По речима Оровића, овакав извоз највише се исплати, јер је највећа зарада, па терба рачунати да ће у наредним годинама купци више улагати у ову врсту продаје. Он тврди да ће "Србијанка" из Ваљева, коју су купили Бугари, постати ускоро главни конкурент у откупу вишања.
У Мерошини и околини, одакле и води порекло најпознатија у свету сорта "облачинска", берба је већ у пуном јеку. Откупљивачи овде плаћају килограм вишње 23-24 динара. Воћари су том ценом незадовољни, јер, како тврде, она не покрива ни трошкове производње. У Булатовцу, једном од већих откупних места у рејону испод Јастрепца, Мирољуб Станковић нам објашњава да се више не исплати неговати вишњу. Његово мишљење деле и остали узгајивачи са којима смо разговарали.
Па ипак, чини се, сви се надају да ће доћи до готових пара одмах, а то је ипак нешто у овом, иначе, сиромашном крају, где готово нема фабрике која ради као некада. Драган Богојевски, који и сам има велики воћњак, држи и откупну станицу и потврђује нам да је, заиста, ниска откупна цена вишања, али да она није и коначна.
Овогодишњи род жељно дочекују и берачи. У рано јутро, у Прокупљу, код пијаце, окупља се на стотине младих и старих, највише Рома. Њих чекају камиони, шлепери, комбији и путничка возила и превозе до вишњика диљем општине.
А кад су, шездесетих година прошлога века, брачни пар Павићевића, професора са Београдског универзитета, открили буквално у трњаку ову необичну сорту вишања, описали је и култивисали, вероватно нису ни могли да претпоставе да ће ониско дрво, више налик на жбун, освојити не само југ Србије, већ и целу Европу квалитетом који је јединствен, само у Топлици. Овај репортер слушао је још пре три године једног француског индустријалца који је говорио да он од ове вишње прерадом добија више од тридесет производа. Ми је, на жалост, још извозимо као сировину.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
