Само да се ради

За већину радно способног становништа у свету, породица је на првом месту. На листи понуђених вредности (пријатељи, религија, политика, слободно време), рад се свуда налази на другом месту, осим у Србији. Наши грађани су за нијансу дали предност "кругу пријатеља" у односу на радне обавезе, показала је анализа резултата базе података из Светске студије вредности, која је спроведена у осамдесет земаља света репрезентујући 85 одсто популације, укључивши ту и земље бивше Југославије.
Што се других показатеља рада као вредности тиче, попут одговорности и иницијативе на послу, повољног радног времена, сигурности, постигнућа на послу, испитаници у Србији предност дају било каквом послу, само да се ради, без обзира на зараду, имајући у виду високу незапосленост.

Добро плаћен посао масовно се преферира широм света и на простору бивше Југославије, једино у Словенији није на првом месту, јер се тамо више истиче занимљивост, могућност напредовања и сигурност посла. Како истиче др Драгомир Пантић из Института друштвених наука исто тако добро плаћен посао је најпривлачнији грађанима бивших комунистичких земаља, мада су појединачно гледано испред њих Мароко и Јордан (по 98 одсто). Он каже да су међу бившим комунистичким земљама на првом месту Албанија и Азербејџан, по (95 одсто) док је Србија на претпоследњем месту (са 72 одсто што је било довољно за први ранг унутар српског узорка), можда зато што је овде због стопе незапослености од 30 одсто важније наћи било какав посао, него тражити добро плаћен, а последња у овој групи земаља је Кина (65 одсто) вероватно из сличних разлога, коментарише он.

Сигурност на послу је на другом месту, осим у Србији и Црној Гори, вероватно зато што опет људи на овим просторима сматрају да је важније имати било какав посао, па и онај који носи ризик по сигурност, него бити без посла. Иначе, сигурност на послу се највише вреднује у неким земљама у развоју (Мароко и Турска по 98 одсто).

У Србији сигурност на послу највише истичу мушкарци, затим старији и необразовани и сиромашни. Како указује Пантић, занимљив посао је важан двоструко више људима у Словенији (држи друго место на светској ранг-листи) него испитаницима у Србији (само 45 одсто и тек 68. место у свету), можда зато што су Словенци у прилици да и о томе воде рачуна бирајући посао, док у Србији то за велику већину није случај. Интересантан посао у Србији највише цене млађи од тридесет година (56 одсто наспрам 37 одсто код старијих од педесет година), високообразовани (61 одсто према 36 код неквалификованих).

Могућност да се на послу испоље способности на ранг-листи у Србији је на четвртом месту, али је наша земља у свету тек на 72. месту.

"Поново се чини да су људима овде важније прилике да добију било какав посао него да на послу имају било какву могућност да изразе своје способности. Овоме свакако кумује и неповољна привредна структура и слаба понуда таквих послова", каже Пантић.

У земљама насталим из бивше Југославије погодно радно време одређеног посла се знатно више цени у Хрватској, него у Словенији, Србија се у овом погледу налази тек на 70. месту светске ранг-листе .

У Србији повољно радно време преферирају млађи од тридесет година, за разлику од Црне Горе где су за то највише заинтересоване жене.

Посао који подразумева друштвени престиж је на седмом месту у свету, као и у оквиру листе унутар Србије. Међутим, у свету просечно на углед посла обраћа пажњу више од половине испитаника, наспрам само једне трећине у Србији, тако да је она на тој листи тек на 62. месту. Црна Гора је ближа светском просеку са 48 одсто оних којима је важан друштвени углед.

Прилику да се на послу испољи иницијатива важним сматра једна четвртина испитаника у Србији и Црној Гори, док је у Словенији таквих више од три четвртине, а у Хрватској више од половине.