Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скривање епидемије

Скривање епидемије

Када за само 48 часова у једном граду попут Смедерева више од 200 људи затражи медицинску помоћ због готово истих симптома и лаику је јасно да је реч о епидемији.

Лаику јесте, али очито није и нашим политичарима. Из дана у дан челници Смедерева саопштавали су да је прича „надувана”, деловало им је сасвим нормално да се људи разболевају јер је лето, како су неки од њих објашњавали, време вируса и бактерија. Наравно, било је и већ познате теорије завере, појавиле су се и приче да неко жели на тај начин да упропасти традиционалну манифестацију „Смедеревска јесен”.

Једино чињеница да број оболелих непрестано расте, а у међувремену је регистровано скоро петсто пацијената, није никоме од њих деловала алармантно.

Али је зато звоно за узбуну за одговорне у Смедереву било извештавање новинара који су свакодневно обавештавали о овом случају и стално помињали епидемију. Челници овог града одмах су тодемантовали, оптуживши представнике медија да шире дезинформације. Пет дана касније, када је епидемија коначно проглашена, очигледно под притиском тих истих медија, више су се бавили откривањем оних који су писањем „ружили слику града” него откривањем узрочника епидемије.

Није ово једини случај у којем политичари „затварају очи” пред школским примером епидемије. Још драстичнија је епидемија вируса „западног Нила”, од којег људи у Србији месецима умиру, а политичари се понашају као да она не постоји.

До њих можда не стижу подаци о броју оболелих и умрлих које објављује Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, а до јуче су регистровани 201 оболели и 22 смртна случаја. Није им било довољно ни упозорење Европског центра за контролу болести који је недавно објавио да је наша земља прва на Старом континенту по броју оболелих од ове грознице. Остали су неми и на питања новинара због чега још прошле године, када се у нашој земљи први пут масовније појавила ова болест, нису нешто учинили како би спречили епидемију.

А могло је за годину дана много тога да се учини: од уништавања комараца, али не на крају лета него у рано пролеће када се стварају ларве, до боље организације лекара у домовима здравља и бржег препознавања болести како би се на време почело са терапијом код тежих случајева.

Само, за то је била потребна сарадња Министарства здравља, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине и локалних самоуправа, а она је по обичају изостала.

Надлежни имају „поправни” већ за месец дана – када би требало да се направе планови за уништавање комараца у 2014. години. Да ли ће и даље ћутати или ће се коначно суочити с проблемом?.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.