Цане заслужни хрватски држављанин

Од нашег сталног дописника
Загреб, 13. јуна – Најновија збивања у вези са правосудном акцијом "Мрежа" и Станком Суботићем Цанетом с великом пажњом прате се и у Хрватској из више разлога. Први текстови о Цанетовој умешаности у велики шверц цигарета кренули су управо из Загреба ("Национал" је о томе писао од маја 2001. године), а хрватску јавност посебно интригира чињеница да је крајем деведесетих година Цане добио хрватско држављанство када то нису могли ни многи избегли Срби који су рођени и живели у Хрватској.

Ту необичну чињеницу потврдио је пре шест година тадашњи Рачанов министар унутрашњих послова РХ Шиме Лучин. Према његовим наводима, Суботић је у време Туђманове власти добио хрватско држављанство и пасош на препоруку контроверзног генерала Љубе Ћесића Ројса, а документе му је средио лично тадашњи државни секретар МУП-а Вјекослав Брајовић. Хрватско држављанство Цане је добио на основу законске одредбе о странцима заслужнима за хрватске националне интересе, али до данас још није разјашњено чиме је он толико задужио Туђманову Хрватску да га тако награди, иако није живео у њој. Месец дана после објављивања текстова који су га приказивали као "главног мафијашког боса Балкана", у јуну 2001. године – Цане се одрекао хрватског држављанства.

Данашњи "Национал" подсећа на своје писање о Суботићу и његовим балканским везама у шверцу цигарета (али – како се тврди – и оружја и дроге) и бројним судским споровима које је покретао увређени Суботић таквим писањем. Директор и власник овог недељника Иво Пуканић подсећа да му је тада прећено и смрћу, па је неколико пута због тога био под заштитом полиције. Такође тврди да је захваљујући тој Цанетовој шверцерској активности велику штету претрпела и Хрватска – најмање 800 милиона долара, али и да Станко Суботић није био само под заштитом Милошевићевог режима, већ и "највиших политичких и полицијских ауторитета у готово свим државама бивше Југославије". Између осталих и тадашњег црногорског председника Мила Ђукановића "који учествује у дељењу шверцерске добити".

Лист помиње и део документа хрватске тајне службе ПОА од 24. априла 2003. године о спрези криминалних група из СЦГ и РХ, настао недуго после убиства Зорана Ђинђића. У документу се наводи: "У СРЈ су значајну улогу имали и криминалци попут Станка Суботића званог Цане. Суботић је средином деведесетих уз помоћ утицајних особа из југословенског политичког живота и безбедносних структура (а по замисли бившег Милошевићевог шефа Ресора државне безбедности Јовице Станишића) инсталирао већину својих незаконитих активности у Црну Гору, где је остварио интересну сарадњу с црногорским председником Милом Ђукановићем. Захваљујући томе, Црна Гора је годинама осигуравала и финансирала своју неформалну привредну и политичку одвојеност од остатка СРЈ, а у таквим околностима Суботић, Ђукановић и особе из њиховог круга на незаконит начин су прибавили велико материјално богатство."

У извештају ПОА такође се наводи: "Суботић је био један од главних организатора нелегалне дистрибуције високопрофитних производа попут нафте и цигарета, те кријумчарења наркотика и оружја, али и организованих убистава конкурената. Осим Суботића, истакнуту улогу у наведеним активностима имали су одраније познати припадници југословенског организованог криминала Ратко Ђокић и Срећко Керстнер, као и ’сурчинска група’. После медијског притиска на црногорског председника Ђукановића због умешаности у криминалне активности и отварања италијанске истраге због организације шверца цигарета у Италији, Суботић се, према наводима листа приближио и српском премијеру Ђинђићу .