Бесплатне грађевинске дозволе за месец дана

Грађевинске дозволе добијаће се на једном шалтеру и биће бесплатне у старту. То је једно од најзначајнијих решења из тек завршеног закона о планирању и изградњи који ће се већ од 30. септембра наћи на јавној расправи. Накнада за уређење грађевинског земљишта, као најскупља ставка при зидању, плаћаће се тек при добијању употребне дозволе. Међутим, питање конверзије права коришћења у право својине на грађевинском земљишту око које се највише полемисало у јавности и која је закочила инвестиције у Србији – још није решено, рекао је министар грађевине и урбанизма Велимир Илић уз напомену да власници приватизованих, предузећа купљених из стечаја и инвеститори који су земљиште својевремено добили бесплатно, а ништа нису саградили – морати да плате конверзију.

Велимир Илић, министар грађевине и урбанизма, за „Политику” каже да су предложене три варијанте, а после јавне расправе биће одабрана најбоља.

– Један предлог је да се конверзија плаћа преко пореза на добит. На пример ако сте у приватизацији јефтино купили пољопривредну задругу, као што је било у Каћу, и зарадили 300 милиона евра на превођењу грађевинског земљишта,  морате да платите екстра порез. То је по мени најрегуларније и најчеститије. Друга могућност је да се проценама вештака одређује вредност земљишта. Ми у министарству нисмо за то, јер је тај модел већ постојао у Дулићевом закону и није се добро показао. Трећа је да се одложено плаћа закуп, али је проблем како ће странци то разумети – објашњава Илић

За колико ће инвеститори добијати грађевинску дозволу?

За месец дана. Тражићемо смене одговорних, где не буде тако. Џаба ми мењамо и доносимо нове законе када администрација по градовима остаје иста.

Део јавности је ваш апел бесправним градитељима да не морају да легализују објекте, већ се само упишу у катастар, схватио као позив на бојкот легализације?

– Био сам врло јасан. Грађани који немају новац да легализују објекте, јер ће бити скупа, могу да упишу власништво. То се односи на најсиромашнији део становништва, који је градио за сопствене потребе, и то: приватне куће до 300 квадрата, викендице до 200 квадрата и пословни простор до 100 квадрата. Закон о посебним условима за упис у Катастар непокретности омогућава им да упишу својину, да пренесу тај објекат на децу и да га заложе као хипотеку при узимању кредита.

Сви други објекти као што су спортске хале, тржни центри, велики пословни простори и стамбене зграде намењене за продају морају ући у редован процес легализације.

Уставни суд није дозволио да бесправни градитељи имају било какву олакшицу, већ је тражио да легализација буде изједначена са регуларним добијањем грађевинске дозволе.

Који је интерес банака да ставе хипотеку на кућу која не може да се прода?

Куће које су уписане у катастар моћи ће да се продају, али ће цена бити нижа и самим тим хипотека ће бити на нижи износ него да је легализована. Разговарао сам са банкама и већина њих прихвата да стави хипотеке на такве куће. С тим ако власник куће која је само уписана у катастар жели да је прода мораће пре судске овере купопродајног уговора да од општине прибави потврду да је платио накнаду за уређење земљишта.  

Колико је до сада уписано објеката?

Негде око 15 одсто од укупно 1,3 милиона објеката.

Како је могуће да тај процес буде завршен до краја 2014. када је катастар ионако спор и загушен и када свакодневно стижу притужбе грађана на његов рад?

То је процес који се компјутерски завршава веома брзо. Него поједини службеници не желе да раде и да се оптерећују. Неки од њих су помешали Закон о упису у катастар непокретности и легализацију. У многим срединама има хиљаде дивљих објеката и сви захтеви грађана су одбијени.

Је ли кажњен неки службеник?

Својевремено сам предлагао да се изменом закона уведе правило да ћутање администрације значи одобравање. Када предате захтев за упис или грађевинску дозволу и нико вам не одговара месецима, то аутоматски значи као да је ваш захтев прихваћен.

То није прихватила опозиција, али ни позиција, јер постоји мишљење да такво правило може да буде извор корупције.

Унија послодаваца и синдикати су јавно изразили незадовољство што ништа за ову годину дана нисте урадили као бисте помогли грађевинској оперативи. Зашто још није утврђено колико држава дугује грађевинским фирмама?

Министарство које ја водим не дугује ником ништа. Међутим има дугова из претходног периода. Дугује град Београд и остале локалне самоуправе, Фонд за развој Војводине, нека министарства и јавна предузећа. Пре пет месеци смо рекли грађевинским фирмама да пријаве потраживања .

Али Унија послодаваца каже да је изостао јавни позив у „Службеном гласнику” и медијима?

Министарство грађевине је тада прихватило да се објави позив али Министарство финансија, из нама непознатих разлога, одбило је да да позитивно мишљење на такав предлог. То је једини разлог због кога јавни позив до сада није објављен. Како је у међувремену дошло до промена у Министарству финансија обновићемо захтев како бисмо сазнали ко коме колико дугује.

Да ли ће бити основан гарантни фонд који би пратио домаће грађевинске фирме на тендерима, што је такође тражено?

Жао ми је што домаће фирме не могу да буду носиоци посла, јер у Србији има доста да се гради. Тренутно имамо само две домаће фирме које могу да обезбеде гаранције и добију велике послове. Драго ми је што што се Саша Радуловић, министар привреде, заузео за то да се види које су фирме у стечају, које су у блокади и како да им помогнемо да стану на ноге.

Зашто Кинези нису почели да граде аутопут од Обреновца до Љига будући да сте почетак радова најављивали за средину августа?

Спремни су и почеће оног часа када ми из буџета уплатимо наших 10 одсто уговорене цене. На то смо се обавезали уговором.

Зашто нисте уплатили? Имате ли уопште те паре?

Наћи ћемо. Емирати треба да  нам дају кредит и очекујем да ће од тога бити уплаћен аванс Кинезима.

Грађевинска сезона је при крају, је ли то значи да ће радови почети тек на пролеће?

Кинези су дошли. Њихов инжењеринг је ту. Довозе опрему и припремају се. Преко зиме могу да раде тунеле.

Да ли је утврђено ко је одговоран што храст код Савинца није узет у обзир када је рађен пројекат за аутопут Љиг– Пожега?

Ми нисмо имали никакву обавезу да узмемо храст у обзир. Нико га није пријавио и власници су га наплатили. То је наша добра воља што смо померили трасу да остане. Међутим, стручњаци кажу да је храст у лошем стању и да неће дуго опстати.

Да ли је направљен пројекат и колико ће тачно коштати заштита храста, пошто су у јавности спомињани различити износи?

Направљен је идејни пројекат како да аутопут заобиђе храст. Померићемо један стуб 20 центиметара, други 40, а највише  померање биће 1,80 метара. Али, срећом, ти стубови нису још изливени, па њихово померање неће ништа коштати. Једино што ћемо морати додатно да платимо јесте пасарела која може да кошта највише 100.000 евра и која треба да заштити аутопут од падања грана.

 --------------------------------------------------------------------

Како сарађујете са Лазаром Крстићем, министром финансија?

Изненадио сам се пре неки дан када сам добио допис из Министарства финансија да су нам скинуте све финансијске позиције које смо према Закону о буџету имали за рад. То се односи на пројекте, тендере који су расписани, конкурсе за комунално опремање земљишта. Другим речима, све ставке финансирања сведене су на нулу. Остале су само плате и неки основни трошкови. Очекујем да ћемо ових дана о томе разговарати.