Буш о жртвама комунизма

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 13. јуна – У центру Вашингтона постављен је споменик глобалним жртвама комунизма, најистрајнијег америчког идеолошког противника прошлог века. Откривен је јуче, на 20-годишњицу поруке Роналда Регана Михаилу Горбачову да уклони Берлински зид, што се овде третира као пророчански наступ јер је две године касније разорен тај симбол подвојености у Европи, да би потом, победом Запада над Истоком, био окончан и дуги хладни рат.
Учествујући на пригодној свечаности пред спомеником, надомак зграде Конгреса, шеф Беле куће Џорџ Буш је подсетио на трауме прошлости да би упозорио на растуће ризике садашњости и будућности. Као поуку из хладног рата он је извукао да је "слобода драгоцена и да се не добија на поклон, већ да се злу мора супротставити", да би као ново "зло, слично комунизму", означио "тероризам и исламски радикализам", који "такође исказују убиствену идеологију презирања слободе, гуше разлике у мишљењима и имају експанзионистичке амбиције зарад остваривања тоталитаристичких циљева".

Пред неколико стотина окупљених међу којима су биле и дипломате појединих земаља где су некада владале комунистичке партије, Буш је изразио уверење да ће и сада као некада "слобода победити тиранију и терор". Исказао је и наду да се "више неће поновити" страхоте прошлог столећа и да "будући амерички председник неће стајати на месту, сличном овом, да би посветио споменик милионима жртава екстремиста и радикалних елемената 21. века".

Пренео је, такође, рачуницу по којој су комунистичке власти одговорне за смрт око 100 милиона људи широм планете. Навео је низ примера таквих страдања у време Јосифа Стаљина, Мао Цедунга, Пола Пота и других левичарских диктатора бивше Источне Европе, Азије па и Африке, прикључивши им и садашња страдања бегунаца са Кубе… У објашњавању значаја споменика, Буш се позвао и на чешког писца Милана Кундеру "који је својевремено борбу против комунизма описао као борбу памћења против заборава". 

Новим вашингтонским меморијалним комплексом доминира "Богиња демократије", око три метра висока, бронзана статуа жене са уздигнутом бакљом. Израдио ју је калифорнијски вајар Томас Марш, по узору, како се наводи, на папирну скулптуру коју су, налик њујоршкој Статуи слободе, начинили демонстранти чији су протест 1989. на пекиншком тргу Тјенанмен угушиле кинеске власти.

Изградња меморијалног комплекса је наложена законом још 1993. У изградњу је уложено око милион долара. Међу главним донаторима су били, како пише "Вашингтон тајмс", власти Тајвана и Американци пореклом из Вијетнама.

Споменик настрадалима у комунизму је знатно скромнијих димензија него овдашњи посвећени убијенима у холокаусту, погинулима у Другом светском рату, Вијетнамском и рату у Кореји, примећује "Вашингтон пост". Уз оцену – да је јучерашња церемонија сугерисала да је "недовољно сећање на жртве левичарске идеологије и да је недовољан отпор новим идеологијама какав је радикални ислам".

Хроничари подсећају да је приликом старта свог другог председничког мандата Буш најавио да ће САД наставити да "унапређују демократију у свим нацијама и културама, с циљем да уклоне преостале тираније". У међувремену, додаје се, у Ираку, замишљеном да буде расадник демократије по Блиском истоку, рат се разбуктао, заоштрио ситуацију у целом региону и довео до изборног пораза Бушових републиканаца, тако да је надмоћ у парламенту прешла у руке демократа, опозиционих Белој кући.

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Још о Бушовом сату

Посета Џорџа Буша Албанији у Србији ће остати упамћена пре свега по његовој изјави да Косово треба да буде независно у што скоријем могућем року. Међутим, чини се да ће у осталом делу света та посета остати упамћена по томе што је америчком председнику у Албанији наводно украден ручни сат, и то док се шетао кроз раздрагану масу људи у једном градићу близу Тиране.

Упркос демантијима Беле куће и званичне Тиране, медији широм света су преплављени шпекулацијама да је човек с вероватно најбољим обезбеђењем на свету остао без, тврди се, једног од својих омиљених часовника.

На видео-снимцима Бушове шетње кроз гомилу раздраганих људи у месту Фуше Крује у недељу, јасно се види да амерички председник на левој руци има црни сат – који је током руковања у једном тренутку нестао. "Сат није украден. Стављен је у његов џеп, а верујем и да су медији који су прегледали снимак руковања дошли до истог закључка. Према томе, сат није украден – председник га је ставио у џеп и он је безбедно враћен кући", изјавио је портпарол Беле куће Тони Сноу.

Покушавајући да реши мистерију Бушовог сата британски Би-Би-Си је позвао у помоћ мађионичара и стручњака за џепарење Дејвида Бонсала.

"Моје професионално мишљење је да је сат украден. Ако погледате снимак на интернет-сајту Јутјуб, у 57. секунди снимка се види мени веома познат покрет којим је Бушу сат скинут с руке. Та техника је релативно једноставна – свако може да је научи за неколико месеци", каже Бонсал.

С. Р.