ПЕЦАЊЕ У "МРЕЖИ"

У среду је "Политика" објавила слику и вест о Шпанцима који лече нервозу и фрустрацију демолирајући некакав хотел који, иначе, треба да буде реновиран. На слици се виде људи који искаљују бес тако што пијуцима и чекићима лупају хотелски инвентар.
Такав облик терапије саветовао бих и домаћим јавним посленицима, посебно онима који нервозу и фрустрацију истресају покушајима да смрскају руке и ноге онима с којима се не слажу.

Логично би било да се после избора и шест месеци мукотрпног састављања владе страсти смире, да се новине, како летњи ред налаже, забаве мишевима у пиву, жилетима у хлебу, дрекавцима из Мораве, али, гле чуда, ништа од тога; политички живот у Срба распламсао се као да ће избори сутра.

Окидач за ово демолирање летњег распуста било је отварање досијеа "Мрежа" који, како сада ствари стоје, неће ускоро бити затворен. Оно што је изгледало као шверц цигаретама претворило се, постепено, у шверцерај идејама и људима. На Станка Суботића и друштво, као и на породицу Милошевић и друштво, две досад осумњичене групе, као да се заборавило, а рат се распламсао на неугаслом пепелу митске теме – ко се купао у Шилеровој.

Нема ту нових детаља, али зато има нових интерпретација. Сведоци су врло непоуздани, макар зато што нису без путера на глави, ако им већ криминални досије није дебљи од Марксовог "Капитала".

Постављају се и два питања која би требало да сугеришу мутне намере супротстављених табора. На прво је лако одговорити, а друго ће још дуго бити предмет спорења.

Једно гласи: зашто је Драган Јочић, министар полиције у прошлом и новом сазиву владе, три године држао у фиоци предмет "Мрежа"?

Чини ми се да је одговор очигледан. Прошла Коштуничина влада била је мањинска и зависила је од подршке СПС-а. Да су досије о умешаности Мире Марковић и Марка Милошевића тада отворили изгубили би подршку социјалиста зато што би ови морали пред својим, иначе, окрњеним бирачким телом да глуме повређеност, без обзира на то шта руководство странке мислило о Марковим и Мириним пословима.

Друго питање тиче се оружане побуне "Црвених беретки" и улоге Коштуничиног табора у томе. Као што се Чедомир Јовановић, магбетовски описивао као човек коме "руке нису чисте, али му је савест мирна", у овом конкретном случају изгледа ми као да би синтагма могла да се окрене, макар због оне Коштуничине изјаве да свако, јелте, штрајкује у ономе што му је радно одело, осим што је тадашњи председник државе превидео оружје. Онда се то повезује с убиством Зорана Ђинђића и, врло често, поставља питање – теза која рачуна с кратким памћењем: ко је, дакле, имао корист од тога, односно ко је преузео власт? Па, власт је преузела влада Зорана Живковића, која је убрзо после тога изгубила изборе скрхана, између осталог, и многобројним аферама.

Срђа Поповић, београдски адвокат, у уводу књиге "Недовршени процес", издање Хелсиншког одбора за људска права, посвећене његовом залагању за проширивање оптужнице у вези с оружаном побуном ЈСО у новембру 2001. године, пише да је "успех оружане побуне био први корак на путу рестаурације и пораз прве демократске владе", те да је то створило услове да се тај удар настави убиством премијера, "које је имало за последицу и пад читаве његове владе". Поповић још у фусноти, која се односи на овде цитирани део текста, наводи сведочење Горана Петровића, бившег начелника Службе безбедности, који окончање оружане побуне описује речима: "У том тренутку држава је предала власт криминалцима."

Разлике настају од тренутка када се сукобе две школе мишљења. По једној, коју заступа и адвокат Поповић, успех побуне био би немогућ да су Коштуница и војска извршили своју уставну обавезу и побуну угушили. Друга школа мишљења почива на идеји о корумпираности делова Ђинђићеве владе који су се претерано играли ватром, па се на њој и опржили, указујући при том на баналну околност да од новембра 2001. до убиства Зорана Ђинђића у марту 2003. године та влада ништа није урадила да поврати власт из руку криминалаца.

Чини ми се да је отворено најважније питање новије српске историје и да свакако треба трагати за одговором на њега, али не на начин како се Шпанци, с почетка овог текста, ослобађају негативне енергије.

Главни уредник недељника "Време"