Нејаки Лаза

Пре неколико дана координатор Економског савета СНС-а и извршни директор за финансије „Телекома Србија” Миленко Џелетовић изјавио је да су Србији неопходне болне реформе и да очекује од министра финансија и нове владе да са међународним повериоцима разговарају о могућности репрограма, конверзије или отписа дугова.

Прекјуче је „Политика” објавила вест да 1. октобра стиже Мисија ММФ-а с којом ће се, уочи припремања буџета за 2014, разговарати о свим нашим домаћим, али и иностраним економским, па и финансијским питањима. Коначно, ММФ, по опису посла, највише и занима да ли је држава с којом имају било какав аранжман способна да враћа и плаћа доспеле зајмове. И, наравно, инсистира на поштовању договора, економске политике, наравно уз велика одрицања домаћина, како би се осигурао бар раст националног колача од кога би се издвојио добар комад за плаћање доспелих обавеза.

Да се доласку те мисије поклања више него дужна пажња сведоче и речи премијера Ивице Дачића да ће се целокупна влада веома посветити припремама за те разговоре, који ће, по свему судећи, бити много више од пуке техничке размене мишљења. И као трешња на врху сладоледа долази изјава министра финансија Лазара Крстића да ће се са ММФ-ом свакако разговарати, али тек после усвајања буџета.

То је један део приче о нашој тек отпочелој економској јесени. Други је оно, што се с нестрпљењем очекује, с чим ће нови министар привреде Саша Радуловић, као неизоставан економски дубл играч министру финансија Крстићу, изаћи после израде „личних карата” за јавна, предузећа у реструктурирању и све оне „рестлове” фирми с којима ни Агенција за приватизацију не зна шта ће.

Крстићу предстоји припрема буџета за веома напрегнуту 2014. у којој уз главницу доспева и милијарда евра камата. Ако догодине направимо раст БДП од три одсто – бићемо на нули. Где и сада, јер ће сав годишњи прираст националног колача отићи за плаћање камата. О домаћим дубиозама да се и не говори. По правилима игре тај најважнији годишњи документ мора да се усвоји до 1. децембра. План је, колико је за сада познато, да се буџетски дефицит сведе на 4,7 одсто БДП, да би у неколико идућих година био доведен до свега три процента.

Све те чињенице требало би да су познате Крстићу и Радуловићу. Не треба им Доминик Строс-Кан да им каже како нам кућа стоји и да, хтели не хтели, морају покренути веома болне реформе Фонда ПИО, социјалног система, образовања тржишта рада, јавних предузећа…

Можда је добро то што нису страначки људи, иако их је политика довела на та места, јер донекле имају одрешене руке, али питање је да ли постоји политичка спремност да се темељно очисте све наше Аугијеве штале. Кажу да постоји. Видећемо, јер за тај посао треба много Херкула. Један, па макар то био нејаки Лазар Крстић, а припомагао му Саша Радуловић, биће више него мало.