Nejaki Laza

Pre nekoliko dana koordinator Ekonomskog saveta SNS-a i izvršni direktor za finansije „Telekoma Srbija” Milenko Dželetović izjavio je da su Srbiji neophodne bolne reforme i da očekuje od ministra finansija i nove vlade da sa međunarodnim poveriocima razgovaraju o mogućnosti reprograma, konverzije ili otpisa dugova.

Prekjuče je „Politika” objavila vest da 1. oktobra stiže Misija MMF-a s kojom će se, uoči pripremanja budžeta za 2014, razgovarati o svim našim domaćim, ali i inostranim ekonomskim, pa i finansijskim pitanjima. Konačno, MMF, po opisu posla, najviše i zanima da li je država s kojom imaju bilo kakav aranžman sposobna da vraća i plaća dospele zajmove. I, naravno, insistira na poštovanju dogovora, ekonomske politike, naravno uz velika odricanja domaćina, kako bi se osigurao bar rast nacionalnog kolača od koga bi se izdvojio dobar komad za plaćanje dospelih obaveza.

Da se dolasku te misije poklanja više nego dužna pažnja svedoče i reči premijera Ivice Dačića da će se celokupna vlada veoma posvetiti pripremama za te razgovore, koji će, po svemu sudeći, biti mnogo više od puke tehničke razmene mišljenja. I kao trešnja na vrhu sladoleda dolazi izjava ministra finansija Lazara Krstića da će se sa MMF-om svakako razgovarati, ali tek posle usvajanja budžeta.

To je jedan deo priče o našoj tek otpočeloj ekonomskoj jeseni. Drugi je ono, što se s nestrpljenjem očekuje, s čim će novi ministar privrede Saša Radulović, kao neizostavan ekonomski dubl igrač ministru finansija Krstiću, izaći posle izrade „ličnih karata” za javna, preduzeća u restrukturiranju i sve one „restlove” firmi s kojima ni Agencija za privatizaciju ne zna šta će.

Krstiću predstoji priprema budžeta za veoma napregnutu 2014. u kojoj uz glavnicu dospeva i milijarda evra kamata. Ako dogodine napravimo rast BDP od tri odsto – bićemo na nuli. Gde i sada, jer će sav godišnji prirast nacionalnog kolača otići za plaćanje kamata. O domaćim dubiozama da se i ne govori. Po pravilima igre taj najvažniji godišnji dokument mora da se usvoji do 1. decembra. Plan je, koliko je za sada poznato, da se budžetski deficit svede na 4,7 odsto BDP, da bi u nekoliko idućih godina bio doveden do svega tri procenta.

Sve te činjenice trebalo bi da su poznate Krstiću i Raduloviću. Ne treba im Dominik Stros-Kan da im kaže kako nam kuća stoji i da, hteli ne hteli, moraju pokrenuti veoma bolne reforme Fonda PIO, socijalnog sistema, obrazovanja tržišta rada, javnih preduzeća…

Možda je dobro to što nisu stranački ljudi, iako ih je politika dovela na ta mesta, jer donekle imaju odrešene ruke, ali pitanje je da li postoji politička spremnost da se temeljno očiste sve naše Augijeve štale. Kažu da postoji. Videćemo, jer za taj posao treba mnogo Herkula. Jedan, pa makar to bio nejaki Lazar Krstić, a pripomagao mu Saša Radulović, biće više nego malo.