Као играч на рагби утакмици

Сан Себастијан –Како и доликује великој звезди и великом забављачу, аустралијски глумац, оскаровац Хју Џекмен је конференцију за новинаре поводом примљене награде „Доностиа”, за изузетан глумачки допринос светском филму, започео у шаљивом и ведром тону, на опште задовољство препуне дворане Курсала.

Саплићући се око изговора имена награде (Доностиа је, иначе, баскијски назив за Сан Себастијан), Џекмен је говорио о томе колико је почаствован и срећан, додавши брзо и следеће: „ Моја супруга Дебора Ли-Фирнис је освојила „Сребрну шкољку” као најбоља глумица, за улогу у филму „Чекање” 1991. године, тако да ћемо ову моју награду од сада звати „Џекмен-Фирнис”, ако се ви са тим слажете”.

Шалећи се, Џекмен је новинарима потом испричао како је провео дан уочи свечане церемоније доделе награде: „Пливао сам, лежао мало на плажи и возио бицикл по граду сасвим несметано”, изјавио је додавши:

– Ја сма раноранилац, а плажа у Сан Себастијану подсећа ме на оне у Сиднеју. Пробудио сам се у седам и тридесет, пливао, возио бицикл и уживао. Ако желите да будете остављени на миру у Сан Себастијану, пробудите се рано!

Већ на прва питања о глуми и улогама, Џекмен се уозбиљио. Свестан је, каже, колико је на његову светску популарност утицала улога Вулверина (Ждеравац) у дуговечном серијалу „X-мен”, али и колико је на освајање награде „Доностиа” утицала његова последња улога у драмском трилеру „Затвореници” Дениса Вилнева, који је јуче био приказан фестивалској публици.

– Велике улоге увек прерасту актере који их играју. Уколико на то заборавите, то је онда на ваш сопствени ризик. Нисам заборавио на чињеницу да ме је улога Вулверина прерасла. Уколико бих га поново играо морао би да буде довољно убедљиво и довољно изазовно да бих за њу имао страст какву сам имао пре десетак година, рекао је Џекмен, додајући да је екранизација графичких новела са суперхеројима довела до тога да га данас публика најозбиљније пита „Да ли мислите да Спајдермен може да победи Вулверина”?

О раду у филму „Затвореници” Дениса Вилнева, који је већ на репертоару и биоскопа у Србији и који се већ помиње као један од могућих кандидата у трци за Оскара, Хју Џекмен каже да је било „исцрпљујуће, али и са пуно задовољства”. Улога оца који одлучује да узме правду у своје руке пошто полиција не успева да пронађе његову киднаповану ћеркицу, за овог глумца је значила и преиспитивање сопственог родитељства.

– Мој лик у филму је очајнички забринут, његово узнемирење је тако велико да је спреман на све. Њему се догодила најгора могућа ноћна мора сваког родитеља – да му дете нестане без трага, пред сопственом кућом. Припремајући овакву улогу, у тешкој, мрачној драми, много сам размишљао о томе како очеви припремају своју децу да кроз свет иду неустрашиви, а онда се догоди овако нешто. Сва прича о неустрашивости и храбрости, пада у воду, каже Џекмен.

Глумац је говорио и о томе колико га је ова улога исцрпла и оставила га дуго уморним. „Мој посао је да се претварам да сам неко други и да то чиним што уверљивије могуће”, каже Џекмен и додаје: „Многи мисле да то онда значи и да морам да уроним дубоко у себе. Али, није само то. Урањам и у друге људе око себе, у остале актере, у редитеља, и када дођем кући осећам се као да сам играо на рагби утакмици. Тек добро купање доноси катарзу”.

– Поставља се и питање зашто људи хрле у биоскоп да виде овако мрачан и тежак филм. Мислим да је је одговор у томе што сви ми имамо заједничке страхове са којима се свакодневно боримо, а одлазак у биоскоп у којем можемо да поделимо тај страх и са другима, омогућава да доживимо пун асортиман наших емоција и доживимо катарзу”, каже глумац.

Завршавајући сусрет са новинарима онако како је и започео, у шаљивом тону, Хју Џекмен је рекао да је лично „зурио у понор страха” непосредно пред улазак на бину на којој је био домаћин доделе Оскара, а коментаришући титулу секс-симбола рекао и следеће:

– Нико тако о мени није размишљао када ми је било најпотребније! Када сам имао 16 година или када сам закорачивао у соје двадесете! Шта ми сада то значи када сам већ 15 година у браку и када се ујутро пробудим поред своје жене, кажем јој ’здраво душо’, а она мени – избаци ђубре”!

-----------------------------------------------------------

Далеко је Аустралија

Говорио је да ће постати пилот, а онда је Хју Мајкл Џекмен (Сиднеј, 1968), постао један од најславнијих аустралијских филмских и телевизијских глумаца, певач, плесач и глумац у мјузиклима. Као такав, освојио је и Бродвеј, али и срца милиона филмских гледалаца који га обожавају као Вулверина у франшизи „X-мен”, али и у улогама у филмовима „Кејт и Леополд”, „Ван Хелсинг”, „Престиж” и „Аустралија”. Од стране критичара, за његову најуспешнију улогу, сматра се она одиграна у филмском мјузиклу „Јадници” за коју је освојио и „Златни глобус” и Оскара. Улога Келера, очајног оца у Вилневовим „Затвореницима”, многи амерички критичари већ су назвали његовом најбољом досадашњом улогом за коју заслужује још једног Оскара...