Ирско-британски модел брише Косово из Устава

Уколико би се применио споразум којим су Ирска и Велика Британија 1998. године решиле проблем Северне Ирске, о којем је недавно говорио амбасадор Велике Британије у Приштини Јан Клиф, то би значило да Србија треба да се одрекне Косова. Да избрише преамбулу из свог устава и да се заузврат формира неки међувладин савет између Заједнице српских општина и Владе Србије, који би био надлежан за одређене области и преко којег би Београд могао да финансира неке пројекте, као и да остварује присуство на терену.

Овако Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке алтернативе, коментарише недавну изјаву британског амбасадора, који је казао да ће Заједница српских општина (која би требало да буде формирана после косовских избора 3. новембра) бити под „кишобраном” Косова, а да ће њени односи са Србијом можда бити као односи Северне Ирске са Великом Британијом. Амбасадор је том приликом истакао и да ће Заједница српских општина бити део косовског система, а не део Србије, али и да ће она бити, како је рекао, и „нешто између” Приштине и Београда. Клиф је, при томе, оценио и да некадашњи односи две Немачке нису добар пример за однос будуће Заједнице српских општина са Србијом и зато што су обе Немачке 1973. године биле чланице УН, а Косово то за сада није.

У Београду се, међутим, решење договорено Бриселским споразумом, пре свега, види као специфично, мада неки аналитичари не искључују елементе ирско-британског модела на Косову, а други сматрају да је реч искључиво о коришћењу немачког „шнита”.

О мишљењу да у поменутој изјави амбасадор Велике Британије полази од тога да је његова земља признала сецесију Косова, Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије, каже да „они свакако имају своје тумачење како се све то своди на однос две државе”.

 „Што се нас тиче, оно што је важеће, по постигнутом Бриселском споразуму, та Заједница српских општина ће бити у том правном оквиру који постоји на Косову, али ће бити неповратно везана и за Републику Србију, између осталог и преко финансирања. Република Србија планира да та заједница буде позиционирана у нашем уставном поретку (припремљен закон о финансијској помоћи и план да се то угради у уставном закону), јер ми не признајемо Републику Косово”, каже Дрецун, за наш лист, и истиче да је Бриселски споразум статусно неутралан.

А шта је амбасадор Клиф заиста хтео да каже у наведеној изјави? „Поента целе ове приче јесте да Србија треба да уради оно што је Република Ирска у једном тренутку урадила – да брише Косово из свог Устава”, сматра Пророковић, који подсећа да су односи између Велике Британије и Ирске, кад је реч о Северној Ирској, решавани чак више од пола века, од 1937. до 1998. Постигнуто решење, за које се заслуге умногоме приписују некадашњем британском премијеру Тонију Блеру, смирило је односе у Белфасту и Иру. Ирска је на крају дугог процеса решавања проблема избрисала део свог устава из 1937. у којем се говорило да је Северна Ирска територија под њеним суверенитетом, а де факто је била под британском управом. Након што је Ирска повукла тај потез, формиране су, британско-ирским споразумом, неке друге институције, тако да данас постоји Британско-ирски савет, на којем се усаглашавају питања од значаја за Северну Ирску, али и савет Ирске и Северне Ирске, које је међувладино тело, које има надлежности у 12 области и између осталог бави се пољопривредом, саобраћајем, туризмом, укратко, неким техничким стварима. Додуше, један од уступака Ирској јесте да Ирци из Северне Ирске могу да гласају на председничким изборима у Ирској, што је, како се овде примећује, симболичног карактера. Тај савет се, иначе, не бави спољним пословима и одбраном, који су у надлежности Велике Британије. Колико је тај модел налик договореном у Бриселском споразуму?

Неки елементи из британско-ирског модела су, како смо чули од појединих аналитичара, већ искоришћени за косовско питање, али то није урађено први пут, будући да су нека ирско-британска искуства и у Ердутском споразуму и приликом писања Дејтона. Али, у вези са Косовом, Пророковић поставља противпитање: ако је позиција Велике Британије оно о чему говори амбасадор Клиф, зашто цело Косово није могло да се третира као Северна Ирска? Истовремено, Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, сматра да аналогија са Северном Ирском и није лоша и да није далеко од онога што се на крају може десити, ако се после избора уопште формира Заједница српских општина, јер постоји могућност да избори доживе неуспех и да српске странке не прођу. Теоретски је чак могуће и да Адријана Хоџић постане председник Северне Митровице.

Да изјаву британског амбасадора ипак не треба занемарити сведочи и прича да су Британија и Немачка поднеле некакав незванични документ, што би све могло да указује да „Британија полако улази у игру и нуди своје виђење проблема”.

Што се тиче дела амбасадорове изјаве да пример две Немачке није добар, политички аналитичар Душан Јањић мисли да он није у праву. „Ако добро читам споразум из априла од 15 тачака, то је управо по моделу две Немачке, рецимо, официри за везу”, наглашава он.

Указује се и на то да у Европској комисији и у Немачкој постоји спремност да се инсистира на том тзв. оквирном завршном споразуму, који би резимирао све до сада урађено и који би вратио ону тачку која је у априлу само померена, о пуној сарадњи Београда и Приштине у међународним институцијама, укључујући и УН. С тим у вези, Јањић оцењује да то није директна копија две Немачке, „али је у суштини припрема за реализацију тог модела. Уосталом, немачка администрација је својим упорним ставом већ успела много тога да прогура, па Јањић закључује: „или је лоше пренета изјава или амбасадор није довољно упознат са споразумом од априла ове године”.

Биљана Чпајак

-----------------------------------------------------------

Нису се сви Немци сложили са Ишингером

Идеју да односи са Косовом буду решени по моделу „две Немачке” иницирао је Волфганг Ишингер, један од тројице међународних посредника у ранијим преговорима о статусу Косова. Међутим, Влада и Скупштина Србије су 2007. одговорили негативно.

У интервјуу „Времену”, прошле године, Ишингер је објашњавао да је након неуспеха Ахтисаријевог плана 2007. постало јасно да Београд неће прихватити тај план и да Русија неће извршити притисак на Београд да га прихвати. „Тада сам помислио – зар нисмо ми у Немачкој имали исту такву ситуацију? Американци су подржавали Западну Немачку, а Руси Источну. Имали смо много проблема и морали смо да пронађемо практичан начин за отварање граница између два дела земље, а да при том не кршимо фундаменталне правне позиције на обе стране. Онда смо постигли споразум који је решио многе практичне проблеме. Али око главног питања – да ли постоје две Немачке или само једна –сложили смо се да се не слажемо. Оно што ви сада имате није модел две Немачке, али је прилично слично.”

У Немачкој је било и другачијих мишљења о томе. „Садашњу ситуацију у Србији и на Косову тешко је поредити с подељеном Немачком из 1972, како то предлаже представник ЕУ у посредничкој ’тројци’ за Косово Волфганг Ишингер”, оценио је, 2007. године, Александар Рар из немачког Савета за међународне односе у Берлину.

Ишингер, како је рекао тада Рар, покушава да упореди Косово са некадашњом Источном Немачком, иако је у случају уговора двеју немачких држава реч о сасвим другим околностима и другом времену.

Касније је и Немац Мартин Шулц, председник Европског парламента, изјавио да модел „две Немачке” за међусобно решење односа Србије и Косова „није валидно и примерено поређење”, јер јеисторијски, политички и дипломатски контекст био прилично другачији.