Буџетска блокада САД све извеснија

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Ако се данас не догоди неко чудо које нико не очекује,  америчка федерална влада ће од сутра бити у фискалној блокади са не малим последицама за грађане и за економију у целини. На десетине хиљада запослених у федералним службама ће одмах на принудне одморе, они који остају неко време ће бити без плате, затварају се национални паркови, одлаже се издавање административних докумената (укључујући и пасоше) и слично.

Ово ће бити резултат упорности фракције радикалних републиканаца у Представничком дому Конгреса, која је решена да истраје: или ће од Обаме добити оно што тражи, или влада остаје без буџета. Њихов најновији захтев, прикачен уз буџетски закон изгласан у ноћи између суботе и недеље, јесте да Обама примену свог реформског закона о здравственој заштити одложи за годину дана.

Обама и његове демократе у оба конгресна дома то одбијају јер сматрају да је реч о политичкој изнуди. „Не желимо да преговарамо док нам пиштољ држе прислоњеним уз чело”, изјавио је Обама.

У најновијем маневру у Конгресу, републиканска већина у Представничком дому је, разматрајући текст закона о буџету усвојен у петак у Сенату у коме су и ставке за здравствену реформу чија примена такође почиње 1. октобра,  убацила амандман који предвиђа да то буде одложено на годину дана, и вратила га Сенату, пошто сваки закон мора да буде у истом тексту усвојен у оба конгресна дома.

Лидер сенатске већине, демократа Хери Рид, изјавио је међутим да то неће бити прихваћено и да су сви покушаји да се одложи примена здравствене реформе, која је закон већ три године, бесмислени.

Обама је са своје стране најавио да ће ставити председнички вето на сваки закон који одлаже почетак ове реформе, која здравствено осигурање треба да учини доступним за око 30 милиона од укупно 45 милиона данас неосигураних Американаца.

Фискална блокада не значи да ће престати да раде све службе, али ће влада у целини функционисати „на леру”. Претходни пут то се догодило крајем 1995. и почетком 1996, кад је председник био Бил Клинтон, али у сасвим другачијем контексту. И тада је изазивач кризе била непопустљивост републиканаца, што је Клинтону потом омогућило да у новембру 1996. лако освоји други мандат.

Средином прошле недеље се очекивало да ће републиканци ипак усвојити безусловни буџет, а да ће Обаму потом средином октобра уценити кад на дневни ред дође озакоњење новог лимита за задуживање федералне владе, али њихова тврда фракција, која је изабрана уз подршку ултраконзервативног покрета „Чајанка”, изгледа да је решила да остане при стратегији „или ће бити по нашем или ништа, и то одмах”.

Док неусвајање буџета сматрају штетним, али не и фаталним, у Белој кући са велики стрепњама очекују сукоб са републиканцима око новог лимита за задуживање. Његово неусвајање довело би до тога да Америка по први пут у историји не буде у стању да испуњава обавезе према повериоцима, што би био велики удар на њен кредитни рејтинг и донело значајан поремећај у глобалним финансијама.

Милан Мишић