Сезона лова на људе

За недељним ручком код мојих домаћина из села Сан Куирен, на северу Француске, повео се разговор о Ромима. „Не знам да ли је истина или су у питању гласине, тек мештани из околних места причају да Роми који су недавно дошли у њихов крај краду децу из француских породица и терају их да просе”, рекла ми је озбиљно домаћица, турског порекла. Њен отац је дошао у Француску као илегални имигрант и прошао трновит пут како би својој породици омогућио бољи живот од оног који их је чекао у родној Турској. „Доста је тог лажног милосрђа, да хоће они би нашли начин да се интегришу, како смо ми успели”, рекла је са чврстим убеђењем, као да су Роми нека чудна категорија људи који су сами изабрали да живе у картонским насељима без струје и воде каква су последњих година изникла на периферијама европских градова, од када су се, као толико пута у својој историји, упутили у потрази за бољим животом, овог пута из Румуније и Бугарске. Ово мишљење, да Роми имају „потпуно другачији начин живота” и да „само мањина жели да се интегрише” дели 77 одсто њених сународника, према истраживању које су објавили француски медији. Као да су Роми исто што и припадници било које друге земље, као да већ вековима нису жртве најтежих облика дискриминације, из истих разлога из којих су то били Јевреји пре него што су створили државу. Та дискриминација је разлог њихове социјалне изопштености и крајње беде у којој често живе, што је и разлог различитих врста криминала који у таквим условима налази плодно тле.

„Проблем Рома” у Француској односи се на неких 20.000 људи који су дошли из Румуније и Бугарске после 2007, када су ове две земље примљене у „европску породицу”. У Европи има око 10 милиона Рома, од којих је највећи број врло добро интегрисан. Када француски министар унутрашњих послова, Мануел Валс, социјалиста, каже да Роми, дакле читава једна популација, не желе да се интегришу, због чега их треба вратити тамо одакле су дошли, враћа нас у мрачно време европске историје. Његов иступје чисто политикантски – десница осваја терен на овом питању потпирујући страсти Француза склоних да траже жртвеног јарца. И уместо да гаси пожар, додаје уље на ватру, у страху да ће изгубити гласове на локалним изборима следеће године.

Пронађен је дежурни кривац и сезона лова је отворена. Плен је утолико лакши пошто Роме нико не заступа, ако изузмемо бледе чиновнике из администрације у Бриселу које ионако ниједна значајнија земља у Европи не узима озбиљно. А они опомињу да је Француској стављено на располагање 50 милијарди евра за помоћ Ромима које она није искористила.

Уместо тога изабрала је да их се отараси.