Србија 2014. на Европској мапи произвођача струје из ветра

НИС и приватна компанија „Енерговинд” планирају градњу 34 ветрогенератора чију ће струју преузимати мреже ЕПС-а

Завршетком изградње ветропарка Пландиште планираног за другу половину наредне године, добиће се око 250 гигават-часова „зелене струје”, што одговара годишњој потрошњи електричне енергије за око 42.000 просечних домаћинстава у Србији.

Србија ће тако, по завршетку посла вредног 160 милиона евра, који заједнички раде Нафтна индустрија Србије и приватна компанија „Енерговинд”, после више од две и по деценије добити први електро-енергетски објекат, будући да у нашој земљи толико дуго ниједан већи капацитет није саграђен.

Реч је о 34 ветрогенератора чију ће електричну енергију преузимати дистрибутивне мреже Електропривреде Србије. Струја добијена из обновљивих извора енергије, конкретно ветра, позитивно утиче на енергетску стабилност Србије. Из средстава НИС-а за реализацију овог пројекта биће издвојено 23 милиона евра, док ће остала средства бити обезбеђена из банкарских кредита.

Почетак рада овог ветропарка зависиће од тога када ће се потписати  уговор о откупу енергије произведене из ветра, а треба напоменути, кажу у НИС-у, да Србија до 2020. године мора да повећа удео енергије из обновљивих извора са 21 до 27 одсто укупног обима потрошње.

Ветропаркови заузимају најмање простора по јединици инсталисане снаге, па је за инсталисани капацитет од 102 мегавата из енергије ветра, неопходно заузети око 1,5 хектара. За исту инсталисану снагу из, примера ради, соларне енергије, било би неопходно поставити соларне панеле на 200 хектара земљишта.

Почетак градње првих ветропаркова могао би да у наредних неколико година омогући производњу 10 одсто укупних енергетских потреба земље, тврде у Српском удружењу за енергију ветра (СЕWЕА).

У овом удружењу се још увек надају да ће изградња првих ветропаркова почети у четвртом кварталу ове године, што зависи од тога да ли ће банке бити задовољне Уговором о откупу електричне енергије који Министарство усвоји, изменама Закона о енергетици и пратећим прописима који се тичу прикључења електрана.

Чланице овог удружења желе да у наредних три до пет година у Србији изграде ветропаркове капацитета 1.000 мегавата (тренутно су у развоју пројекти капацитета око 700 мегавата), што би значило улагање веће од милијарду евра.

У енергетском смислу, највећи значај ветропаркова је што се чак 70 одсто електричне енергије производи у зимским месецима када је Србији енергија најпотребнија и када је увоз најскупљи.

Србија има значајан потенцијал у области енергије ветра, који је највећи на подручју јужног Баната и у источном делу земље, али је на самом зачељу Европе, као земља у којој се ниједан мегават струје још не производи из ветра.

У региону највише струје из енергије ветра добија Румунија, Бугарска, Мађарска и Хрватска, док у Црној Гори постоје пројекти за ветропаркове који су кренули са изградњом.