Клавирштимер "сачувао" Коштану

Врање – Малика Еминовић, једра и прелепа циганка, ненадмашна у песми и игри пред Миткетом у делима Боре Станковића позната као Коштана, ових дана је захваљујући познатом врањском фотографу и интерпретатору старог врањског карасевдаха, као некада, поново у жижи интересовања житеља града под Пржаром. Наиме, светлост дана су угледале давно заборављене песме, али и документа, трајни записи и фотографије Коштане, кларинетисте Курте Ајрединовића и друге занимљивости.

       – Умало ме "срчка" није стрефила када ме је позвала 96-годишња рођака и саопштила: "Јоцо сине, твоје срце и доброта су много големи. Певаш са срце и душу, зато што умеш и волиш. И ја сам певала, али и нешто чувала, што ћу ти с’г дадем, што ми је остало од Јована из Беч кој ме је много поштовао и волео, а и ја њега. Ово ти остављам у аманет, са алал (срећом) да користиш, уживаш и певаш. Да га и ти оставиш на млади да наставив да певав оној што не сме никако да се забрави (заборави). Јер љубав је вечна и непрестана, стално се рађа и обнавља". Затим ми је дала стару дрвену кутијицу из које се, кад сам је отворио, осетио невероватно пријатан мирис. А затим како сам који предмет и папир вадио рођака је певушила, а ја "упијао" и памтио, прича Јовица Станковић Татабит, познати врањски фотограф и интерпретатор заборављеног врањског карасевдаха. 

      Станковић као један од последњих певача заборављеног врањског карасевдаха каже да му је после неколико дана времешна рођака објаснила да је њена велика љубав Јован из Беча, у ствари клавирштимер и музичар Јохан Хас, који је костобољу лечио у Врањској бањи. Ту се он упознао и често био са Коштаном, Куртом кларинетистом и осталим музичарима. У мераку карасевдаху су се проводили бањски дани. Осећао се мирис шебоја и чувених бањских каранфила. Бирала се и "Каранфил девојка". Живело се мирно и лепо, за душу и мерак. Јохан је од Коштане тада забележио предивне песме које је она певала, између осталих, Миткету али и по кафанама, седељкама, свадбама и весељима, и које се дуго или чак уопште нису певале. Чувајући ове Коштанине песме које већ увелико певам на приредбама, чувам од заборава Борино Врање, јер песмом дочаравам како се некада живело у њему. Овом оставштином клавирштимер из беча је "оживео" Коштану и поново подсетио на њену лепоту, песму и старост.

      Јовица је овом приликом дошао до занимљивих (необјављиваних) фотографија Коштане из 1940. године, чувеног кларинетисте Курте Ајрединовића и Стане Аврамовић-Караминге од које је, како каже, многе песме научио.

      – Једину Коштанину фотографију из 1940. године ми је дао велики пријатељ и стари нишки боем Родољуб Тасић Роде (87) који је ноћи и ноћи проводио у Врањској бањи. Од њега сам сазнао и низ занимљивих детаља, али и заборављених песама, прича Станковић.

       Иначе, Јовица Станковић Татабит, врањски уметник фотографије, син је познатог угоститеља Димитрија Мите Татабита, некадашњег власника угледне врањске кафане "Пролеће" у којој су се увек уз "иће и пиће" певале старе врањске песме. Ту је он чуо и научио стотинак врањских карасевдаха које певајући на приредбама, такмичењима и забавама у земљи и иностранству, чува од заборава. Предратне кафане "Пролеће", познате по добрим гурманским специјалитетима, више нема. По казивању старих Врањанаца, била је стециште боема који су у њој дочекивали прву јутарњу песму петлова слушајући врањски карасевдах за мерак и душу.

       – У најскорије време покушаћу да направим музички запис и ове Коштанине и Куртине песме које сам у аманет добио од старе рођаке, за будуће генерације сачувам и оставим, вели Станковић и додаје да му се заинтересоване ТВ куће и продукције већ јављају. – Јер, мало њих зна за песме као што су: "Гугутко моја, гугуче моје луче", "Кам те ноћас поред мене", "Шетнала се Кузун Стана изгубила кован ђердан", "Изгубија Тома кашкано марамче", "Без душу си ич не могу", "Сву ноћ стојим на капију, раним Стану с леблебију", "Станика ми болна легнала", "Ти без мене, ја без тебе", "Кито ћерко, куј чука на порту", "Куде с’г да кренем" и многе друге које још увек памтим и које сам као дечак слушао у кафани свога оца Мите Татабита, а све што сам као дете чуо добро сам упамтио, прича Јовица. Он додаје да ће ускоро штампати песмарицу са старим врањским песмама у којој ће се наћи и песме које је недавно добио од старе рођаке.