Klavirštimer "sačuvao" Koštanu

Vranje – Malika Eminović, jedra i prelepa ciganka, nenadmašna u pesmi i igri pred Mitketom u delima Bore Stankovića poznata kao Koštana, ovih dana je zahvaljujući poznatom vranjskom fotografu i interpretatoru starog vranjskog karasevdaha, kao nekada, ponovo u žiži interesovanja žitelja grada pod Pržarom. Naime, svetlost dana su ugledale davno zaboravljene pesme, ali i dokumenta, trajni zapisi i fotografije Koštane, klarinetiste Kurte Ajredinovića i druge zanimljivosti.

       – Umalo me "srčka" nije strefila kada me je pozvala 96-godišnja rođaka i saopštila: "Joco sine, tvoje srce i dobrota su mnogo golemi. Pevaš sa srce i dušu, zato što umeš i voliš. I ja sam pevala, ali i nešto čuvala, što ću ti s’g dadem, što mi je ostalo od Jovana iz Beč koj me je mnogo poštovao i voleo, a i ja njega. Ovo ti ostavljam u amanet, sa alal (srećom) da koristiš, uživaš i pevaš. Da ga i ti ostaviš na mladi da nastaviv da pevav onoj što ne sme nikako da se zabravi (zaboravi). Jer ljubav je večna i neprestana, stalno se rađa i obnavlja". Zatim mi je dala staru drvenu kutijicu iz koje se, kad sam je otvorio, osetio neverovatno prijatan miris. A zatim kako sam koji predmet i papir vadio rođaka je pevušila, a ja "upijao" i pamtio, priča Jovica Stanković Tatabit, poznati vranjski fotograf i interpretator zaboravljenog vranjskog karasevdaha. 

      Stanković kao jedan od poslednjih pevača zaboravljenog vranjskog karasevdaha kaže da mu je posle nekoliko dana vremešna rođaka objasnila da je njena velika ljubav Jovan iz Beča, u stvari klavirštimer i muzičar Johan Has, koji je kostobolju lečio u Vranjskoj banji. Tu se on upoznao i često bio sa Koštanom, Kurtom klarinetistom i ostalim muzičarima. U meraku karasevdahu su se provodili banjski dani. Osećao se miris šeboja i čuvenih banjskih karanfila. Birala se i "Karanfil devojka". Živelo se mirno i lepo, za dušu i merak. Johan je od Koštane tada zabeležio predivne pesme koje je ona pevala, između ostalih, Mitketu ali i po kafanama, sedeljkama, svadbama i veseljima, i koje se dugo ili čak uopšte nisu pevale. Čuvajući ove Koštanine pesme koje već uveliko pevam na priredbama, čuvam od zaborava Borino Vranje, jer pesmom dočaravam kako se nekada živelo u njemu. Ovom ostavštinom klavirštimer iz beča je "oživeo" Koštanu i ponovo podsetio na njenu lepotu, pesmu i starost.

      Jovica je ovom prilikom došao do zanimljivih (neobjavljivanih) fotografija Koštane iz 1940. godine, čuvenog klarinetiste Kurte Ajredinovića i Stane Avramović-Karaminge od koje je, kako kaže, mnoge pesme naučio.

      – Jedinu Koštaninu fotografiju iz 1940. godine mi je dao veliki prijatelj i stari niški boem Rodoljub Tasić Rode (87) koji je noći i noći provodio u Vranjskoj banji. Od njega sam saznao i niz zanimljivih detalja, ali i zaboravljenih pesama, priča Stanković.

       Inače, Jovica Stanković Tatabit, vranjski umetnik fotografije, sin je poznatog ugostitelja Dimitrija Mite Tatabita, nekadašnjeg vlasnika ugledne vranjske kafane "Proleće" u kojoj su se uvek uz "iće i piće" pevale stare vranjske pesme. Tu je on čuo i naučio stotinak vranjskih karasevdaha koje pevajući na priredbama, takmičenjima i zabavama u zemlji i inostranstvu, čuva od zaborava. Predratne kafane "Proleće", poznate po dobrim gurmanskim specijalitetima, više nema. Po kazivanju starih Vranjanaca, bila je stecište boema koji su u njoj dočekivali prvu jutarnju pesmu petlova slušajući vranjski karasevdah za merak i dušu.

       – U najskorije vreme pokušaću da napravim muzički zapis i ove Koštanine i Kurtine pesme koje sam u amanet dobio od stare rođake, za buduće generacije sačuvam i ostavim, veli Stanković i dodaje da mu se zainteresovane TV kuće i produkcije već javljaju. – Jer, malo njih zna za pesme kao što su: "Gugutko moja, guguče moje luče", "Kam te noćas pored mene", "Šetnala se Kuzun Stana izgubila kovan đerdan", "Izgubija Toma kaškano maramče", "Bez dušu si ič ne mogu", "Svu noć stojim na kapiju, ranim Stanu s leblebiju", "Stanika mi bolna legnala", "Ti bez mene, ja bez tebe", "Kito ćerko, kuj čuka na portu", "Kude s’g da krenem" i mnoge druge koje još uvek pamtim i koje sam kao dečak slušao u kafani svoga oca Mite Tatabita, a sve što sam kao dete čuo dobro sam upamtio, priča Jovica. On dodaje da će uskoro štampati pesmaricu sa starim vranjskim pesmama u kojoj će se naći i pesme koje je nedavno dobio od stare rođake.