Истина му је била новинарски кредо

У Београду је прошле ноћи у 82. години преминуо Велимир – Века Илић, дугогодишњи новинар и уредник Спортске редакције "Политике" и истакнути атлетски посленик. Велимир – Века Илић рођен је 12. октобра 1925. године у Жировници, а у раном детињству преселио се у Београд у којем је заволео атлетику, а затим и новинарство и тим љубавима, успешно их комбинујући, посветио је цео живот.

Века Илић почео је да се бави атлетиком као осамнаестогодишњак, а 1946. постао је члан тек формиране атлетске секције Црвене звезде. Две године касније, када је основан АК Црвена звезда, Века Илић, мада још такмичар изабран је за првог генералног секретара клуба, а на оснивачкој седници Скупштине Атлетског савеза Србије и за члана Извршног одбора. Те године био је и члан крос екипе која је Црвеној звезди донела прву титулу првака Југославије и започела низ успеха који је од "црвено-белих" створила наш најуспешнији атлетски колектив.

Са Звездом освајао је титуле екипног првака Југославије 1953, 1954. и 1955, године, два пута је био првак Србије на 5.000 метара, његовој омиљеној дисциплини, више пута вицешампион Југославије, два пута је био "бронзани" на балканским атлетским играма, а треће место освојио је и на Светском студентском првенству у Дортмунду 1953. Осам пута бранио је боје репрезентације Југославије укључујући и учешће на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године (5.000 м). Још као такмичар и клупски и републички функционер Века Илић почео је да ради и као тренер, а 1955. изабран је за савезног капитена јуниорске репрезентације Југославије.
Успешан савезни селектор сениорске репрезентације Југославије био је од 1963. до 1968. године када је поднео оставку, а стално чланство у извршним одборима Атлетског савеза Србије заменио је председничком функцијом, коју је обављао од 1992. до 1997. Генерални секретар Атлетског савеза Југославије био је од 1993. до 1995. године.

Почетком педесетих година Века Илић почео је да пише у "Политици" у почетку са атлетских такмичења, а прави новинарски испит полагао је 1952. године када је заједно са Љубишом Вукадиновићем извештавао са Олимпијских игара у Хелсинкију на којима је и сам био такмичар...

Ипак, "Политика" је на Веку Илића, максимално ангажованог у атлетици, у Црвеној звезди и атлетским савезима Србије и Југославије, морала да чека до 1960. када се запослио у њеној спортској рубрици у којој је остао до пензије 1991. године као новинар, уредник (пети уредник у њеној историји зачетој 1924) и коментатор.

Иако атлетичар у души Века Илић се са страшћу предавао и другим спортовима, рукомету или скијању на пример, извештавао је са многих великих такмичења широм света одликујући се увек брзином, прецизношћу и одмереношћу, а његов новинарски кредо била је истина - у сваком тексту, у сваком извештају. без обзира на цену.

Када су га у једном интервјуу питали да ли је навијач Црвене звезде, одговорио је: "Не, ја сам члан Црвене звезде", а та чињеница никада није довела у питање његову објективност – ни новинарску ни селектроску. 

Века Илић је, свакако, једно од највећих имена југословенског и српског спортског новинарства о чему сведоче најзначајнија професионална и друштвена признања, као што су   "Мајска награда" и "Октобарска награда", или највиша државна одликовања, сада већ заборављених имена.

Али текстови Велимира – Веке Илића и његова публицистички опус, у којем се издвајају дела "Од Атине до Атланте" и "Историја српске атлетике", неће бити заборављени.