Опомена Саркозијевој десници

Француски бирачи послали су, ипак јасну, поруку са јучерашњих парламентарних избора – опомену, намењену новом председнику Француске Николи Саркозију и његовим страначким следбеницима у парламенту.

Одлука о саставу будућег парламента није била тако једнострана, као што се очекивало, још мање убедљива. На основу прелиминарних резултата, десница је дошла до победе уз осетан губитак мандата. Уместо 359 посланичких места, Унија за народни покрет УМП, конзервативна странка председника Саркозија, располагаће са максимално 329 мандата.

Француски социјалисти, предвођени пораженим председничким кандидатом, госпођом Сеголен Роајал спасли су, могло би се рећи, част. Уместо прогнозираних 110 мандата, освојили су око 220 фотеља у националном сазиву – за шездесетак више него на претходним изборима.

Шта се променило у Француској за само седам дана? Како је дошло до преокрета у јучерашњем, другом кругу парламентарних избора?

С обзиром на то да су, пре недељу дана, 110 посланика обезбедили место у парламенту, освојивши апсолутну већину у свом изборном округу, јуче је, у другом изборном кругу, бирано преосталих 467 од укупно 577 посланика. Постављано је питање: хоће ли конзервативна десница располагати трочетвртинском већином у националном сазиву? Прогнозе су темељене на чињеници да је међу 110 посланика који су освојили апсолутну већину у свом изборном округу, њих 98 било из редова УМП-а, док је само једном представнику социјалиста то пошло за руком.

Коначни резултат, најзад, изненадио је и левицу и победничку десницу. Уместо тријумфа десног центра, у складу са прогнозама – давана је изразита предност представницима конзервативне партије УМП, очекивало се да ће Саркозијеви следбеници освојити од 400 до 460 посланичких места – уследио је "хладан туш". Бирачи левице, који су пре седам дана битно утицали на остварење рекорда негативне излазности на биралишта, изменили су однос снага у последњих неколико сати недељног поподнева. Прошле недеље, и у току јучерашњег дана, игнорисали су позиве на гласање – разочарани недостатком социјално-политичког опредељења међу првацима њихове политичке струје, потом, додатно мотивисани поразом Сеголен Роајал на недавним председничким изборима – а у вечерњим сатима су допринели спасавању части левице.

Интервенција је била могућа, јер разлике у популарности нису биле онакве, како се то могло претпоставити на основу предвиђања. Очекивани (не)успех левице зависио је од два фактора – прво, од подељености која је многе њене присталице подстакла на бојкот избора. Друго, од чињенице да важећи изборни закон фаворизује победника. Пребројани гласови се не расподељују пропорционално, победник у сваком изборном округу добија све гласове. То омогућава формирање убедљивих парламентарних већина, али, одузима малим странкама право гласа у парламенту.

"Самоспасавање" левице од изборног дебакла, најзад, не утиче на епилог политичког дуела – први пут после три деценије, једна политичка групација потврђује супериорност у новом мандату. (У досадашњем сазиву Саркозијеви следбеници располагали су двотрећинском већином, у коалицији са десно оријентисаном странком УДФ.)