Крагујевац жели више општина

Крагујевац – На уласку у Крагујевац из правца Баточине, односно са аутопута Београд – Ниш недавно је постављена велика плава табла са натписом "Град Крагујевац". Табле са истим натписом постављене су и на другим прилазима граду, на горњомилановачком и краљевачком путу. Тако се возачима сугерише да су ступили на територију места које има виши ранг од општине.

Међутим, то је симболично, јер у Крагујевцу још није формирана ни једна општина, а то је један од основних предуслова да би један град и у формалноправном смислу добио тај статус.

– У Закону о градовима и општинама пише да смо град, али то је административна одлука. У суштини, између Крагујевца, с једне, и Деспотовца или Свилајнца, са друге стране, нема никакве разлике – каже за "Политику" градски стручњак за регионалну и међурегионалну сарадњу Слађан Радовановић.

Територијална подела Крагујевца је извршена, али Статут града који регулише то питање није ухватио корена у пракси ни три године после доношења одлуке локалног парламента. На то су, каже Радовановић, утицале промене Закона о локалној самоуправи, али и неки "интерни" проблеми.

Пример Ниша

– По Статуту, Крагујевац има пет општина – Стари град, Пивара, Станово, Аеродром и Страгари – али оне нису формиране у административном смислу. Један од основних проблема јесте недостатак простора где би радили одборници и чиновници. чак и кад би то било решено, те општине не би могле да функционишу, јер би о свему морала да се изјасни и републичка скупштина и Министарство за локалну самоуправу – тврди Радовановић.

И начелник Шумадијског округа Мирослав Маринковић је свестан ових проблема. Међутим, он напомиње за наш лист да су општине до сада морале да буду формиране и додаје да је Ниш то урадио.

– Република не спутава формирање општина. Напротив, она подстиче тај процес, а то је и у духу Европске повеље о локалним самоуправама. Локалне власти су морале да распишу изборе и да на тај начин озваниче скупштинску одлуку. Како је то могао да уради Ниш, а Крагујевац није – пита Маринковић.

Радовановић, међутим, напомиње да би све ишло лакше и брже да је у Уставу Србије озваничена регионализација и децентрализација власти.

– Идеја крагујевачке власти била је да у Народној скупштини прогура причу о регионализацији и децентрализацији власти, чиме би Крагујевац постао макрорегионални центар према коме гравитира око два и по милиона грађана. Нажалост, наша иницијатива није прошла. Тако је посредно стопирана и идеја о прикључењу неких суседних општина Крагујевцу, као што су Рача, Лапово, Баточина, Кнић, Рековац. Да је то спроведено у дело, Крагујевац би у формалном смислу постао град и без формирања општина на својој територији – сматра Радовановић.

Буџетски приходи

То је, каже он, довело и до низа других проблема који се, пре свега, тичу финансија и пуњења градског буџета.

– Држава је направила приличну збрку са законима којима се дефинишу привилегије и ингеренције градова. Према Закону о граду Београду, престоница добија између два и три одсто бруто националног дохотка, а Крагујевац ништа, иако по Закону о општинама и градовима такође има статус града. Нови Сад, по покрајинским законима, добија 50 одсто од приватизације предузећа на својој територији, а Крагујевац од продаје својих фирми свега пет одсто. То ствара велике проблеме у финансирању пројеката, а трпи и градски буџет – вели Радовановић.

Међутим, према речима начелника Маринковића, проблем Крагујевца није само у недостатку новца.