Бране Бешлагића, нападају Србију
Од нашег сталног дописника
Бањалука, 18. јуна – Уместо да иде према судском расплету, напад на колону бивше Југословенске народне армије изведен 15. маја 1995. године у Тузли опет поприма политичке конотације. Поготово од пре неколико дана, када је – на захтев Интерпола Србије – Одељење за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине саслушало ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића, тадашњег команданта Општинског штаба Територијалне одбране Енвера Делибеговића и пензионисаног полицајца Будимира Николића.
Подсетимо: колону ЈНА која се, у складу са договором команданта касарне "Хусинска буна" пуковника Милана Дубајића и тузланских власти, повлачила из града на Брчанској малти напале су јединице тузланске ТО и полиције. До сада су идентификована 94 тела убијених војника, а колико их је укупно страдало још није утврђено.
Поред тога што су бошњачки званичници и сарајевски листови безрезервно стали у одбрану тројице приведених Тузлака, они су се обрушили на Србију. Сарајевски "Дневни аваз" је у редакцијском коментару нагласио да "остаје страшна мучнина да је управо захтев из Србије стрпао ову тројицу у полицијски аутомобил и привео их у Суд БиХ на саслушање". Уз то, захтев за саслушање и изручење тузланске тројке је оквалификован као једна од "прекодринских дрскости" и Србија оптужена да "пуних 12 година" штити од хапшења Радована Караџића и Ратка Младића.
У сарајевском "Ослобођењу" наведено је да хапшење и саслушање "часног човека" Селима Бешлагића "представља највиши степен моралне и политичке перверзије". Бранећи Бешлагића, коментатор овог листа каже да "цео свет зна да је управо Тузла, са овим човеком на челу, била једина светла тачка на црној мапи БиХ".
Заједничко свима онима који су стали у одбрану Бешлагића, Делибеговића и Николића јесте окретање глава од чињеница. Најважнија је, свакако, ова: Хашки трибунал је пре три године разматрао кривичну пријаву поднесену против осумњичених за ратни злочин на Брчанској малти и оценио да има довољно доказа за подизање оптужнице против Енвера Делибеговића, бившег начелника Станице јавне безбедности Тузла Мехмеда Бајрића и његовог заменика Мухамеда Бркића и Фарука Прцића, у то време команданта инжењеријско-диверзантске јединице Територијалне одбране СО Тузла. За остала лица, међу којима је и Селим Бешлагић, постоји довољно доказа на основу којих би требало да буду обухваћени истрагом. Овај предмет је преузело Тужилаштво БиХ и недавно привођење Бешлагића, Делибеговића и Николића је први корак, барем за који се зна, да је у њему направљен.
"Прикупили смо довољно доказа који потврђују да је напад на колону ЈНА унапред добро планиран, припреман и изведен", рекао нам је координатор Тима за истраживање ратних злочина МУП-а Републике Српске Симо Тушевљак. Он је одбио да нам потврди незванични податак да је у недавно допуњеном извештају за злочин на Брчанској малти и бивши члан Председништва БиХ Ејуп Ганић.
Колико је Тузла у току рата била "светла тачка на мапи БиХ", довољно говоре речи секретара Удружења за одрживи повратак у Тузлански кантон Митра Михајловића: "Пре рата је на овом подручју живело око 100.000 Срба, а данас их је, стварно, нешто више од 11.000. Што је још горе, део повратника – због немогућих услова за живот " озбиљно размишља да се поново исели."Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


