Пацијенти заслужују више пажње

Скупштина града је на прошлонедељној седници изгласала усвајање новог буџета, а најављено је да ће из градске касе први пут за помоћ здравственим установама бити издвојено милијарду и педесет девет милиона динара. Др Владан Шубаревић, члан Градског већа задужен за здравство, каже да ће овај новац бити употребљен за инвестиционо одржавање болница и домова здравља, али да ће основни задатак Секретаријата за здравство бити побољшање здравствене услуге и односа према пацијентима.

– Намеравамо да набавимо опрему за КБЦ "Бежанијска коса" и Дом здравља у Миријеву, а планирано је и преуређење 20 здравствених станица у приградским општинама. Да се не би губило време, у програм реновирања домова здравља ући ће само они који имају "чисте" урбанистичке папире, а не они који су у најлошијем стању. За потребе лекара КБЦ "Земун" набавићемо мобилни скенер, а део новца ћемо искористити за реализацију различитих пројеката. Изградња Дома здравља у Миријеву биће завршена до 20. децембра – истакао је др Шубаревић.

Квалитетнију здравствену услугу у болницама и домовима здравља обећали су ових дана и новопостављени директори здравствених установа. Готово сви су најавили да ће изаћи у сусрет пацијентима и да ће учинити све да грађани што мање чекају на прегледе.

– Нисам још упознат са проблемима који постоје у Дому здравља "Врачар", али ћу да инсистирам на томе да пацијенти буду у центру пажње. Циљ је да се о људима више брине, да посао буде боље организован, да се смање листе чекања и да се уведе превентивни рад у превентивним центрима. Стара телефонска централа и лифт који годинама нису мењани налазе се на листи приоритета које ћемо морати да променимо – објаснио је др Ђорђе Стоиљковић, нови директор Дома здравља "Врачар".

Међутим, већина стручњака сматра да окречени зидови и нови ормари неће допринети томе да се квалитетније лече пацијенти. Представници Удружења за заштиту права пацијената "Ре-акција" наглашавају да у здравственом систему постоји више горућих проблема, које је неопходно што пре решити, јер је много пацијената који су незадовољни радом Хипократових следбеника.

– Добро је што у свакој установи постоји заштитник права пацијената, али треба увести правило да њега не може да бира и плаћа директор установе у којој ради. Та особа не може да се затвори у канцеларију и да нема контакт са болесницима, већ мора често да се прошета по установи и чује шта грађани причају. У болницама је већина људи везана за кревет, а самим тим не могу да оду до канцеларије заштитника права да се пожале на нешто што им смета. Због тога тај правник може да обилази пацијенте и пише њихове примедбе. Проблем је и што здравствена инспекција најчешће људима који су се жалили на лекара или третман у болници објашњава да нису надлежни за квалитет рада стручњака и да се за то не могу обратити референтним установама. Пацијенти збуњени тим одговором често не знају коме треба да се обрате. Тада позивају нас и кажу нам да смо им једина нада – истакла је Јасмина Лецхајтнер, председница овог удружења.

Представници "Ре-акције" тврде да би било много боље уколико би се убациле камере у просторије где се обавља обдукција и сале где се раде компликоване операције и да би ти видео-аудио записи били одлични показатељ да ли је неки лекар негде погрешио. Они предлажу да се при Министарству правде запосле независни вештаци, али наглашавају да пацијенти имају обавезу да о свом здравственом стању обавесте докторе када започну лечење да касније не би дошло до компликација.