Немој да зовем Вучића!

Тешко је поверовати да је уопште могуће да, рецимо, Ули Хенес (Бајерн) прети Ангелом Меркел фудбалском судији Волфгангу Штарку, или, на пример, да Флорентино Перез (Реал) и Сандро Росељ (Барселона) застрашују Фернанда Тешеиру именом Маријана Рахоја! Или, замислите, како породица Глејзер (Манчестер јунајтед) грми на арбитра Криса Фоја: „Видећеш ти свога бога ако не судиш како ти кажемо. Немој сад да зовнемо Дејвида Камерона!”

Све ово, сложићете се, делује и незамисливо и смешно. А код нас, ето, поједини клубови прете фудбалским делиоцима правде премијером Ивицом Дачићем и првим потпредседником владе Александром Вучићем. И то, како тврди председник Фудбалског савеза Србије Томислав Караџић, чине мањи клубови а не (како се можда очекивало) Црвена звезда и Партизан, које је јавно похвалио.

Како год било, ово је нови доказ да се у Србији успоставило мишљење да овде све зависи од једног (Вучић) или, евентуално, двојице људи (Вучић, Дачић). А посебно од Вучића, за кога неки кажу да је постао „нови везник у српском језику”, јер тешко је и у најобичнијем, свакодневном разговору саставити реченицу без његовог презимена. Судећи по све већем рејтингу, људи му верују, а то се види и по изјавама многих јавних личности, па тако и Новака Ђоковића и Синише Михајловића који чак сматра да између вицепремијера и њега има много сличности!

Ако оставимо по страни Вучића и Дачића, остаје да кажемо и нешто о онима који су, у разним приликама, спремни да злоупотребе њихова имена или било чија друга да би постигли неки свој циљ.

Какав је то сој људи? Конкретно, у овој ситуацији, неки фудбалски „радници” у обрачуну с фудбалским судијама потежу име двојице тренутно најпопуларнијих политичара. То су изгледа неки ситни људи (не растом) одгајани у полтронском духу, вероватно исти они који када их полицајац заустави због саобраћајног прекршаја не кажу ни добар дан већ одмах испале име начелника полиције на тој општини.

Ни фудбал код нас, очигледно, није оно што је био. Сад чујемо и то да су Црвена звезда и Партизан за пример, да нису међу клубовима који прете. А некад су баш они били ауторитети као Вучић и Дачић. Кад поменеш Звезду и Партизан сви стоје мирно, а данас их нико не зарезује. Не тако давно нису ни морали да притискају судије, на дресовима њихових тимова писало је огромним словима, јаче од реклама свих спонзора и поклича вођа нације: „Чик судите а да не победимо”! И била је јавна тајна да неки фудбалски арбитри лагодно живе у том загрљају. Међутим, у недостатку чврстих доказа вапаји мањих клубова деловали су неозбиљно. Сада, у жељи да читаву ствар „уозбиље”, прибегавају новим „методама” у борби за фудбалску правду.