Nemoj da zovem Vučića!

Teško je poverovati da je uopšte moguće da, recimo, Uli Henes (Bajern) preti Angelom Merkel fudbalskom sudiji Volfgangu Štarku, ili, na primer, da Florentino Perez (Real) i Sandro Roselj (Barselona) zastrašuju Fernanda Tešeiru imenom Marijana Rahoja! Ili, zamislite, kako porodica Glejzer (Mančester junajted) grmi na arbitra Krisa Foja: „Videćeš ti svoga boga ako ne sudiš kako ti kažemo. Nemoj sad da zovnemo Dejvida Kamerona!”

Sve ovo, složićete se, deluje i nezamislivo i smešno. A kod nas, eto, pojedini klubovi prete fudbalskim deliocima pravde premijerom Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem. I to, kako tvrdi predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić, čine manji klubovi a ne (kako se možda očekivalo) Crvena zvezda i Partizan, koje je javno pohvalio.

Kako god bilo, ovo je novi dokaz da se u Srbiji uspostavilo mišljenje da ovde sve zavisi od jednog (Vučić) ili, eventualno, dvojice ljudi (Vučić, Dačić). A posebno od Vučića, za koga neki kažu da je postao „novi veznik u srpskom jeziku”, jer teško je i u najobičnijem, svakodnevnom razgovoru sastaviti rečenicu bez njegovog prezimena. Sudeći po sve većem rejtingu, ljudi mu veruju, a to se vidi i po izjavama mnogih javnih ličnosti, pa tako i Novaka Đokovića i Siniše Mihajlovića koji čak smatra da između vicepremijera i njega ima mnogo sličnosti!

Ako ostavimo po strani Vučića i Dačića, ostaje da kažemo i nešto o onima koji su, u raznim prilikama, spremni da zloupotrebe njihova imena ili bilo čija druga da bi postigli neki svoj cilj.

Kakav je to soj ljudi? Konkretno, u ovoj situaciji, neki fudbalski „radnici” u obračunu s fudbalskim sudijama potežu ime dvojice trenutno najpopularnijih političara. To su izgleda neki sitni ljudi (ne rastom) odgajani u poltronskom duhu, verovatno isti oni koji kada ih policajac zaustavi zbog saobraćajnog prekršaja ne kažu ni dobar dan već odmah ispale ime načelnika policije na toj opštini.

Ni fudbal kod nas, očigledno, nije ono što je bio. Sad čujemo i to da su Crvena zvezda i Partizan za primer, da nisu među klubovima koji prete. A nekad su baš oni bili autoriteti kao Vučić i Dačić. Kad pomeneš Zvezdu i Partizan svi stoje mirno, a danas ih niko ne zarezuje. Ne tako davno nisu ni morali da pritiskaju sudije, na dresovima njihovih timova pisalo je ogromnim slovima, jače od reklama svih sponzora i pokliča vođa nacije: „Čik sudite a da ne pobedimo”! I bila je javna tajna da neki fudbalski arbitri lagodno žive u tom zagrljaju. Međutim, u nedostatku čvrstih dokaza vapaji manjih klubova delovali su neozbiljno. Sada, u želji da čitavu stvar „uozbilje”, pribegavaju novim „metodama” u borbi za fudbalsku pravdu.