Змајолико биће у соби

Како дизајнирати полицу за собу а да се разликује од свих до сада виђених? Ако дизајнер овако размишља, он је или формалиста или нема друга посла. Фред Бејер није ни једно ни друго. Он је заљубљеник у обликовање предмета, истраживач у домену материјала и – враголан који воли да се игра. Његово време (осамдесете године 20. века), било је изазовно. Нудило је слободу и прегршт асоцијација, а он је одабрао да му инспирација буду поп-арт и научна фантастика.

Користио је шпер плочу и могућности које овај материјал пружа, у равном или пресованом стању. Користио је боје (боље рећи обожавао их је), па су у његовој палети обавезно биле кобалтплава, карминцрвена, лимунжута. Да би неутралисао њихову снагу, комбиновао их је са природном бојом дрвета – храста, јавора, букве.

Његова полица има неколико хоризонталних површина на које може да се смести предмети који се иначе слажу по полицама. Али, било шта да се стави на ову полицу, остаје у другом плану. Полица је толико визуелно јака да је сама себи довољна.

Лепезасто слагане шпер плоче у горњој и доњој зони и таласасте равни испреплетене су тако да је претварају у неку врсту змајоликог бића које плаши децу. Као да се креће, као да би да бљује ватру, као да прети...

Ипак, она је безопасно мртво биће из дизајнерове маште.

Бејер је говорио: „Желим да вратим декорацију на намештај, и желим да она буде структурна, а не само површинска.”

И, да ли је у томе успео? Донекле да, јер су његови предмети расути по бројним светским дизајн-колекцијама; али и не, јер његови предмети никада нису доживели серијску производњу.

----------------------------------------------

Инспирацију црпео из научне фантастике

Британски дизајнер намештаја рођен је 1941. године. Основну школу је завршио у Кентерберију, а студије дизајна похађао прво у Бирмингему, а затим на Краљевском колеџу у Лондону. Волео је урбани амбијент и индустријско окружење у њему. У естетском смислу прихватио је поп-арт, а у функционалном иконографију машинског доба. Све то зачинио је елементима из света научне фантастике, што му је помогло да достигне одређени степен јединствености. Као студент, био је стални посетилац Музеја науке, одушевљен машинама и турбомоторима. Његови тутори су подстицали индивидуалност, а његове идеје проглашавали манифестом новог стила у дизајну намештаја. Називали су га још и „радикалним дизајнером”, који радикализам отопљава шећерно слатким бојама. Ипак, Бејеров дизајн је остао на нивоу експеримента, осим када је радио веома прихватљиве ствари за наручиоце, међу којима су били и „Бест продакт”, „Крафт каунсил” и друге ...

Радмила Милосављевић, архитекта