Невидљиви вирус прави проблеме

Чачак – У кромпириштима око Чачка пролетос засејаним елитним семеном немачке сорте карузо, вирус „ипсилон” (Y – VKr) одмах је узео свој данак. На једној парцели у Прељини чак 59 одсто кртола намењених преради у чипс заражено је прстенастом некрозом кромпира па су, због трулежи, тржишно неупотребљиве за исхрану или прераду.

– Читава Србија је поље високог инфекционог притиска вируса „ипсилон”, а исти случај је и у околним земљама. Практично, сав наш конзумни кромпир заражен је тим вирусом, али зараза се не испољава на кртолама, изузев код малог броја најосетљивијих сората – каже др Драго Милошевић, професор Агрономског факултета у Чачку и стручњак за ову област.

Он наводи да је фабрика за производњу чипса у Чачку „Чипс веј” од страних произвођача пролетос набавила елитно семе три сорте кромпира, погодног за сечење на листиће и пржење. Тај кромпир, поред осталог, мора да садржи одређен степен суве материје, па су одабране сорте карузо, карлена и панда. Део је подељен произвођачима да би га умножили и фабрика тако већ ове јесени добила сировину за производњу, а други је дат једној семенској кући како би репродуковала семе за наредну годину.

– Међутим, показало се да је сорта карузо неотпорна на прстенасту некрозу коју проузрокује вирус „ипсилон”, док је оболелост кртола сорте карлена нешто мања и достиже 32 процента на једној парцели. Нити су криви произвођачи, иако их уговор обавезује да морају испоручити само здраве кртоле, нити је кривица на фабрици, која сировине мора да тражи на другој страни – вели Милошевић за „Политику”.

За само једну годину, вирус „ипсилон” може да зарази чак 50 одсто биљака на неком подручју, иако није већи од 730 нанометара (1 нанометар је милионити део милиметра). Састоји се од нуклеинске киселине и протеинског омотача. Невидљив је, не може се видети светлосним, већ само електронским микроскопом. Шири се преко заражених кртола из вегетације у вегетацију, или биљним вашима у току раста. Не постоји хемијско средство против тог вируса, а знаци заразе могу се уочити најчешће тек наредне године, као мозаик и шаренило на лишћу.

Фабрика је позвала др Милошевића да помогне приликом изучавања овог проблема.

– Предложио сам да се од произвођача елитног семена из иностранства затраже узорци више сората намењених преради у чипс, и следећег пролећа засеју на огледном пољу у Чачку. Тако бисмо већ до јесени установили која је, у нашим условима, најотпорнија на вирус „ипсилон” и препоручили је за гајење – каже професор.

Милошевић сматра да би комисија Министарства пољопривреде, која је надлежна за утврђивање сортних листа, у критеријуме за увозне дозволе, поред приноса, требало да уврсти и отпорност сората на ову болест, која се испољава као трулеж кртола.

– Тако је својевремено, без претходног испитивања, дозвољен увоз у Србију сорте аријел која је, како се показало, неотпорна у нашим условима, па су људи претрпели велике штете – истиче он.