Дуго путовање до дијаманата

Права киша дијаманата пада на Сатурну и Јупитеру, верују амерички научници. Већ дуго се мисли да су Уран и Нептун препуни драгог камења, док се за Сатурн и Јупитер сматрало да немају одговарајућу атмосферу. Новопристигле вести о атмосфери ових планета говоре да и око огромних гасних планета постоји обиље карбона у облику кристала, који се у тамошњој атмосфери специфичним природним процесом претвара у драгуље. Од српских астронома сазнајемо да и они прате истраживања овог феномена а питали смо их да ли ће се испитивање свемира сада окренути поменутим планетама у потрази за евентуалним путевима експлоатације дијамантског блага.

– Нема изгледа, за сада, да је могуће доћи до дијаманата из космоса, каже др Јелена Ковачевић, научни сарадник Астрономске опсерваторије Београд.

– Ове четири планете су гасовите, огромне и за постојећу технологију на Земљи, неприступачне. Али, може се размишљати о испитивањима релативно доступних планета, као што је Марс или сателити око Јупитера и Сатурна, додаје др Ковачевић.

– Највећи од тих дијаманата пречника је око једног центиметра, каже др Кевин Бејнис који ради у једној од Насиних лабораторија, а иначе је са Универзитета у Висконсину.

Екипа његових колега верује да на Сатурну годишње настаје око хиљаду тона дијаманата. Бејнис и Мона Делицки, научница из Калифорније, у заједничком пројекту анализирали су последње прогнозе температуре и притиска у унутрашњости Сатурна и Јупитера и нове податке о понашању карбона у различитим условима. Утврдили су да велике делове две гасне планете, нарочито Сатурн, окружују стабилни кристали дијаманата. Цео процес почиње у зонама олуја, где светлост претвара метан у чађ. У току падања чађи, притисак се повећава и чађ се претвара у графит, исти као у оловкама. Када падну на дубину 6.000 километара, делићи графита толико очврсну да се претварају у дијаманте .

Наша цивилизација обожава племените материјале – сребро, злато и дијаманте. Ти драгуљи су одвајкада темељи економија на нашој планети. Али, блистави дијаманти би на световима као што су Уран и Нептун, а ево сада и Јупитер и Сатурн, представљали сасвим невредне материје.

– Јер, каже др Ковачевић – Јупитер и Сатурн су џиновске планете (Сатурн је око 800 пута већи од Земље, а Јупитер око 1300 пута), које се претежно састоје од гаса. Тај гас се налази на високом притиску, и због брзе ротације планета и јаког магнетног поља, присутни су снажни ветрови и олује. До сада се још увек не зна доста тога о атмосферама ових планета, о њиховом хемијском саставу и структури. У сваком случају, и када би заиста постојао један слој атмосфере ових планета у којем би било могуће да се нађу комадићи дијаманата у чврстом стању, са данашњом технологијом било би неостварљиво њихово експлоатисање, јер су атмосфере ових планета врло негостољубиве и била би потребна много напреднија технологија да би се савладали ти екстремни услови који тамо владају.

– Слично важи и за остале џиновске планете, Уран и Нептун. Оно што би више имало смисла из угла потраге за корисним рудама, јесте истраживање планета и сателита у Сунчевом систему с мање негостољубивом средином и са чврстим тлом, попут Марса и великих сателита који круже око Јупитера, Сатурна, и других планета, објашњава др Ковачевић.

----------------------------------------------

Дијаманти откривају еволуцију планета

Дијамант, тај фасцинантни метал, могао би да нам одговори на кључна питања о настанку и развоју гасовитих дивова какви су Уран и Нептун, али и Сатурн и Јупитер. Истраживања која су провели Јон Егерт и његов тим из „Lawrence Livermore National Laboratory” са Омега ласером на Универзитету Рочестер поклонили су нам готово невероватну причу о дијамантима у космосу. Иако и сам Егерт истиче како се њихови закључци засад морају узети са резервом, мора течног угљеника по којима плове дијамантне плоче могли би бити пуно више од обичне претпоставке!