Осигурање од лекарске грешке

Грешке су могуће у сваком послу, али уколико су кобне по живот, као што је то, можда, случај са малом Ањом Граховац, која је недавно преминула после баналне операције катаракте, поставља се питање да ли Хипократови следбеници имају право на пропусте. Пацијенти и њихове породице често не знају да уколико се болесник не пробуди после анестезије,  или остане инвалид због погрешне дијагнозе имају право да туже лекара или болницу и да, уколико је то нека утеха, добију позамашну суму новца.

У Немачкој се годишње јави око 40.000 пацијената или чланова њихових породица који сматрају да су били жртве лекарске грешке, док се у Америци трећини од 100.000 људи исплати накнада преко осигуравајућих кућа за случај докторских пропуста. У суседној Хрватској је регистровано око 1.600 пријављених лекарских грешака, а добро је познато да у нашој земљи не постоји евиденција о овој проблематици.

С друге стране, према светским подацима, на сваких сто осигураних лекара "дође" 15 захтева за одштету, а  чак пет процеса заврши се накнадом штете болеснику или његовој фамилији. Досадашње искуство је показало да је оштећенима у просеку исплаћивана накнада од 300.000 евра, али да је у неким случајевима достизала милионске износе.

Оно што је за медицинаре са наших простора несхватљиво јесте правило које је уведено у богатим земљама, а то је да лекари не могу да се баве професијом уколико нису осигурали своју делатност.

Ово потврђује и Милица Слијепчевић, менаџер за односе са јавношћу  "Дунав осигурања", која каже да лекар на Западу не може да добије лиценцу за рад уколико није осигуран.

– За разлику од тих земаља, код нас се веома мало лекара одлучило на осигурање од стручне грешке. Рецимо, уколико доктор направи "штету" пацијенту и утврди се да није поштовао правила професије, осигуравајућа кућа исплаћује новац оштећенима. У Норвешкој је најнижа сума која може да се добије, уколико се утврди да је дошло до грешке, милион евра – истакла је Слијепчевићева.

Најчешће грешке лекара су забележене у хирургији, јер се догађа да у телу пацијента "залута" заборављена газа или неки медицински инструмент, да се извади здрав уместо оболелог органа, да се погрешно обави анестезија, али се дешава и да се одреди погрешна дијагноза, као и да болесник добије крв неодговарајуће крвне групе.

– Осигурање професионалне одговорности лекара покрива законску грађанску одговорност осигураника за штете настале услед смрти, повреде тела или здравља трећих лица које су проузроковане лекарском грешком. Ову врсту осигурања могу уговорити здравствене установе за своје запослене лекаре и остало медицинско особље, али и лекари као појединци. Рецимо, за осигурање једног од наших највећих болничких центара, од 30.000 евра по осигураном случају и 120.000 евра за годину дана, потребно је месечно издвојити симболичних 0,81 евра по запосленом – објаснила је наша саговорница.

Али, ако један лекар запослен на општој хирургији одлучи да самостално закључи осигурање које ће му пружити покриће од рецимо 10.000 евра по случају и 40.000 евра за годину дана, за евентуалне грешке у раду како у здравственој установи у којој је стално запослен, тако и у некој клиници у којој је повремено ангажован, потребно је да издвоји 36 евра месечно.

– Лекарска грешка је нешто што може да се јави као компликација, а пацијенти су склони да одмах оптуже доктора. Колико сам упозната, осигурање од лекарских грешака треба да постоји у оквиру лекарске коморе. Најављено је да ћемо морати да уплаћујемо одређени износ за осигурање од грешке, а уколико се догоди нешто непредвиђено, установа у којој лекар ради треба да исплати новац оштећенима, а онда да га "поврати" од суме коју је доктор уплаћивао – истакла је др Невенка Димитријевић, из Синдиката лекара и фармацеута.

У САД постоје адвокати, специјалисти у овој области, који на захтев чланова породице преминулих испитују сумњиве случајеве. Ови "ловци на лекарске грешке" доносе огромне суме новца оштећеним пацијентима или њиховим породицама, а код нас, будући да се све тешко доказује, мали број људи је заинтересован за овај посао.