Ватра и вода у митском окршају

Један је као вода, други као ватра. Једног води рацио, другог тестостерон. И један и други су титани. Супарници у митском окршају. Један другог мотивишу у серијалу битака до истребљења, у легендарним тркама Формуле 1, чији су краљеви били седамдесетих година прошлог века. Ники Лауда и Џејмс Хант на великом платну!

Одавно ми време није тако брзо прошло у биоскопу као уз филм „Трка живота” (у оригиналу „Rush”), америчког редитеља Рона Хауарда. Сасвим могуће и зато што је ово филм у којем је све урађено с правом мером. Нема вишкова, нема празног а заморног хода, нити редитељских претензија да ово буде такозвани гигантски филм, већи од живота. Напротив, што се саме режије тиче ово није много инвентиван филм. Не одмиче далеко од оног што Хауард („Аполо 13”, „Генијални ум”, „Фрост/Никсон”, „Да Винчијев код”...), као искусни (велико) студијски редитељ и иначе ради, а то је: педантно посложена, прегледна линеарно-хронолошка нарација, без великог поигравања садржајем, са повременим и умереним враћањем приповедног тока уназад, тек колико је неопходно за продубљивање мотивација ликова и њихових позадина.

Управо је тако и у „Трци живота”. С једне стране је Ники Лауда, с друге Џејмс Хант, између њихови легендарни окршаји на тркачким стазама широм света. Наравно, ствари нису овако поједностављене као што сам то, илустрације ради, поставила. Иза свега стоји добро написан сценарио британског сценаристе Питера Моргана („Краљица”, „Фрост/Никсон”...), који савршено пасује Хауардовим опредељењима да се у градњи биографског филма фокусира на само један или свега неколико сегмената из живота истинитих, историјских, у овом случају спортских, личности. И то оних сегмената који могу најбоље да осветле и целокупну личност и околности у којима је он живео или живи.

У том смислу Морганов сценарио иде сасвим на руку Рону Хауарду. Изузетно је уверљив у креирању амбијента, атмосфере и контекста, богат фактографијом и техничким детаљима и то не само оних, везаних за аутомобилску машинерију у узлету или самих трка, већ и оних који се односе на дух 70-их и на повезаност гласне, бучне и јарко обојене поп културе у свом пуном налету, са развојем најпрестижнијег аутомобилског спорта.

Сасвим је могуће да све ово не би било ни толико важно ни убедљиво нити толико узбудљиво да главни јунаци приче „Трка живота” нису изузетно занимљиви. С једне стране је најнеобичнији спортски суперстар свих времена – Британац Џејмс Хант (одлична улога Криса Хемсворта, познатог по улогама у филмовима „Тор” и „Осветници”), плавокоси секс-симбол, сламач женских срца и тела, егоцентрични и нарцисоидни овисник о адреналину и раскалашном животу, са снажно израженом аутодеструкцијом, што је све заједно убрзало његову прерану смрт (Хант је брзо напустио Формули 1 и као спортски коментатор преминуо од срчаног удара у 45. години). С друге стране је Ники Лауда, самодисциплиновани интровертни перфекциониста, ћутљивац што ван трка живи досадно без скандала, човек без гламура, али велики познавалац механике и аеродинамике и пре свега перфектан и нестварно прецизан возач, чији је лик, легенду и дело вансеријски моћно отелотворио немачки глумац Даније Брил („Збогом, Лењине”, „Крвава грофица”...).

Колико су ови митски супарници по карактеру били различити најбоље сведоче и њихови надимци. Ханта су у великој породици „формулаша” звали Прљави Хант, а Лауду Пацов и то не само због његових истурених предњих зуба, већ због интелигенције и невероватне вештине прилагођавања и преживљавања. А те легендарне и „формулашки” чак немилосрдно исцрпљујуће спортске сезоне 1976, као првак света, преживео је и катастрофални удес у судбинској трци у Нирбургрингу, који га је заувек физички унаказио. Али, не и поразио. Ники Лауда се после свега 42 дана после серијала операција на плућима и пресађивања коже, вратио у тркачки ринг како би му Џејмс Хант поново дахтао за вратом у тркама које су увек и велики пољубац са могућом смрти...

Хауардов филм мудро дозирано открива и друге стране личности оба јунака, али и детаље из њиховог приватног живота, брачних веза по којима су се такође разликовали. Необузданог Ханта, миљеника медија, супруга Сузи Милер (Оливија Вајлд), позната манекенка, преварила га је са Ричардом Бартоном. Трезвени и нехаризматични Лауда велику љубав и животно испуњење доживео је са супругом Марленом (немачка глумица Ана Марија Лара). Још један доказ различитих сензибилитета и различитих животних приоритета, али истоветности у љубави према брзини и победи. И у поштовању које су осећали један према другом .

Велики допринос овом филму дали су и директор фотографије Ентони Дод Ментл, као и технички тим задужен за специјалне ефекте, аутор оригиналне музике Ханс Цимер и монтажер Денијел П. Хенли. Свеукупно је добијено два сата филмске забаве. Али, забаве са сврхом. Из „Трке живота” има шта и да се научи.