База радикалног ислама у БиХ

Од нашег сталног дописника
Сарајево, јуна –  Радикални ислам, који се овде препознаје у вехабијама, неће донети никоме добро, а најмање босанским муслиманима. То део верских службеника препознаје и томе се супротставља, али агресиван наступ вехабија – који сматрају да није довољно веровати него се треба и борити, уз прећутну па и јавну подршку Исламске верске заједнице и дела бошњачког политичког руководства –"води земљу у погрешном смеру, удаљава је од европских интеграција", сматра Џевад Галијашевић, који познеје методе радикалних исламиста.

Неопходан је заокрет у деловању ИВЗ, тј. реиса Мустафе Церића као и Хариса Силајџића, две најутицајније бошњачке личности, каже Галијашевић.

Јачина и бројност вехабија

Нико са сигурношћу не може потврдити колико вехабија има у Босни, али се процењује да их је заједно са присталицама око 50.000. То је јака мрежа која делује на принципима као и Ал Каида, "идеална су подлога за скривање терориста, регрутовање лица спремних на терористичке акције и борбу против свих земаља за које сматрају да нису наклоњене исламском свету". Вехабизам представља идеолошку основу тероризма, а у име слободе вероисповести и људских права на простору БиХ "имају могућност да скривају терористе, да придобијају нове, да им дају логистичку подршку, да их повезују са исељеништвом и бошњачком дијаспором". Појединци или групе у неким скандинавским земљама или САД, који су се припремали за терористичке акције често су повезани са Босном.

Галијашевић тврди да они немају намеру да изводе терористичке акције у Босни, али им је "Босна битан ослонац и база". Истина, они више овде немају класичне кампове за обуку, јер је довољно  људи током рата па и у послератном периоду обучено за те акције. Давно је затворен камп Погорелица, а већина муџахедина  расељена из Бочиње код Маглаја. Сада дижу галаму како им се одузима законски (!) стечени статус држављана БиХ, а "своје активности обављају под окриљем исламских верских објеката, врбују и индоктринирају следбенике радикалног ислама, особе спремне на терористичке акције, жртвујући властити живот". То и јесте главни задатак – придобити и идејно припремити људе за такве акције и лично жртвовање. Зато у редовима вехабија можемо наћи најразличитији састав људи – у образовном и социјалном  погледу. У томе значајну улогу имају поједини имами који располажу огромним капиталом, чак и бензинским пумпама. "Замислите у Босни верског службеника који има бензинску пумпу!"

Дугорочни планови

Радикални ислам укорењен је у БиХ са појавом "Исламске декларације" Алије Изетбеговића, који дефинише тренутак у БиХ у коме су исламске снаге довољно јаке да успоставе исламску власт. То је моменат када босански муслимани постају већина са правом да користе не само политичка средства јер, како каже, "сувише је ствари које вапе за својим рушитељима", зато  најављујући време промена ми не најављујемо време мира, писао је Изетбеговић. Са првим знацима распада Југославије ратници из исламских земаља стизали су у Босну. Међу првима је стигао Абу Хамза, који и сада живи у Босни и важи за вођу муџахединске заједнице, затим Абу Мали, коме је Изетбеговић 1994. године доделио чин капетана Армије БиХ, а током рата па све до 1990. вршио обуку бошњачке полиције на подручју средње Босне. Овде је приређена добродошлица и шеику Абул Азизу, тзв. Барбароси или Риђобрадом, који је познат још из Кабула и рата са Русима. Он је, да би показао припадницима Армије БиХ како се ратује, на Црном врху код Теслића тројици припадника Војске РС одсекао главе и са њима се сликао.

Дакле, Босном су крстариле кључне муџахединске групе, пре свега алжирске и египатске, "уз благослов оних који су их финансирали и оних који су их овде дочекивали раширених  руку". Нису пристали да им откажу гостопримство после Дејтонског споразума, а то су били дужни, већ су им током рата па и годинама после додељивали држављанство, потписивали стварне и фиктивне брачне заједнице са Бошњакињама. Већина од њих има по три идентитета на основу којих могу да се скривају, вршљају по свету, изводе терористичке акције, што се потврдило у неколико случајева. Они који су додељивали статус држављана БиХ, мимо свих законских регулатива, међу којима има и садашњих актуелних функционера и посланика у државном парламенту, сада се противе ревизији. Поново их узимају у заштиту. "Све то кошта и још више ће коштати, пре свега Бошњаке, али и читаву БиХ, па и земље у окружењу". Њихова мрежа је раширена на Санџак, што се недавно потврдило, затим Црну Гору, Косово, Македонију, Албанију, каже за наш лист Галијашевић.