Азијске бубамаре насељавају Београд

Има их на фасадама, прозорима и терасама, завлаче се у пукотине или кроз њих улазе у станове, до намештаја и столарије. Највише их је надомак Дунава, на Дорћолу и у Вишњичкој бањи, на рубу Звездаре и Карабурме... Нису опасне, сем што једу домаће бубамаре, које су иначе заштићена врста. Ове инсекте различитих боја грађани често називају кинеским напастима, али је заправо реч о азијским бубамарама, које су на европски континент увезене су пре десетак година.

Стручњаци подсећају да њихов број у главном граду видљиво расте, посебно на јесен, јер бубамаре, па и азијске, траже топле домове у којима би могле да проведу зиму.
– Ови инсекти имају велики дијапазон боја, од жуте до црне, а разликују се од домаћих и по броју тачака. Увезене су да би у пластеницима и стакленицима таманиле биљне ваши и могуће је да су се сувише намножиле и преселиле у природу – објашњава биолог Босиљка Кртинић, подсећајући да су ове бубамаре на списку инвазивних врста и добро су прилагођене различитим условима средине, па могу да се навикну на свакакву храну, температуре и влажност.

– Утичу на смањење бројности домаћих бубамара, које су заштићена врста. Не препоручује се њихово механичко уништавање у кући јер кад их стиснете, испуштају жуту течност која непријатно мирише – додаје биолог.

Стручњаци поручују препаднутим суграђанима да ове бубамаре не би требало убијати. Понављају да оне нису опасне, а као метод елиминације неки препоручују избацивање буба из стана – метлом или усисивачем.

----------------------------------------------

Блискисусретса шкорпијом

У појединим подрумима на Дорћолу и Лекином брду каткад шетају шкорпије. Реч је о потпуно безопасним становницима престоничких подрума, подсећају стручњаци, напомињући да у Србији живе две до три врсте шкорпија, док је најраспрострањенија европска, коју суграђани виђају. Обично се не излажу спољашњој средини и држе се мрачних, влажних просторија као што су подруми, па не треба бринути да ће заћи у домаћинства.