Azijske bubamare naseljavaju Beograd

Ima ih na fasadama, prozorima i terasama, zavlače se u pukotine ili kroz njih ulaze u stanove, do nameštaja i stolarije. Najviše ih je nadomak Dunava, na Dorćolu i u Višnjičkoj banji, na rubu Zvezdare i Karaburme... Nisu opasne, sem što jedu domaće bubamare, koje su inače zaštićena vrsta. Ove insekte različitih boja građani često nazivaju kineskim napastima, ali je zapravo reč o azijskim bubamarama, koje su na evropski kontinent uvezene su pre desetak godina.

Stručnjaci podsećaju da njihov broj u glavnom gradu vidljivo raste, posebno na jesen, jer bubamare, pa i azijske, traže tople domove u kojima bi mogle da provedu zimu.
– Ovi insekti imaju veliki dijapazon boja, od žute do crne, a razlikuju se od domaćih i po broju tačaka. Uvezene su da bi u plastenicima i staklenicima tamanile biljne vaši i moguće je da su se suviše namnožile i preselile u prirodu – objašnjava biolog Bosiljka Krtinić, podsećajući da su ove bubamare na spisku invazivnih vrsta i dobro su prilagođene različitim uslovima sredine, pa mogu da se naviknu na svakakvu hranu, temperature i vlažnost.

– Utiču na smanjenje brojnosti domaćih bubamara, koje su zaštićena vrsta. Ne preporučuje se njihovo mehaničko uništavanje u kući jer kad ih stisnete, ispuštaju žutu tečnost koja neprijatno miriše – dodaje biolog.

Stručnjaci poručuju prepadnutim sugrađanima da ove bubamare ne bi trebalo ubijati. Ponavljaju da one nisu opasne, a kao metod eliminacije neki preporučuju izbacivanje buba iz stana – metlom ili usisivačem.

----------------------------------------------

Bliskisusretsa škorpijom

U pojedinim podrumima na Dorćolu i Lekinom brdu katkad šetaju škorpije. Reč je o potpuno bezopasnim stanovnicima prestoničkih podruma, podsećaju stručnjaci, napominjući da u Srbiji žive dve do tri vrste škorpija, dok je najrasprostranjenija evropska, koju sugrađani viđaju. Obično se ne izlažu spoljašnjoj sredini i drže se mračnih, vlažnih prostorija kao što su podrumi, pa ne treba brinuti da će zaći u domaćinstva.