Меркелова терориста

Барак Обама има проблема. Они нису само гнев страних лидера због тога што службе САД прислушкују њихове телефоне и навелико усисавају податке о комуникацијама њихових грађана, него и чињеница што он о томе није био обавештен. Свако јутро, додуше, уз прву кафу чита извештаје шта су амерички шпијуни интересантно сазнали претходног дана, али од њега се крило да су велике уши Националне агенција за безбедност (НСА) биле прислоњене и на телефон шефице немачке владе и још 34 светска лидера.

Тако је бар сервирано медијима, уз напомену да је Обама, чим је то сазнао, наредио да се с тим престане. Објашњење које је сувише наивно да би му се поверовало. Јер ако амерички председник заиста није знао шта све ради његова највећа обавештајна служба, онда је у великом проблему не само он – него и Америка и свет.

У серији афера које су покренуте после бекства Едварда Сноудена и објављивања највећих тајни НСА, прво се сазнало да се масовни надзор  спроводи над сопственим грађанима, а сочни детаљи о шпијунирању света дошли су тек потом. Иако је од почетка било јасно да је оно што се зна само делић онога што се још не зна, сваки нови случај је потврдио почетни утисак да се Америка претворила у глобалног Великог брата неспутаног било каквим обзирима.

Из Вашингтона су онда уследила извињења, која су брзо замењена агресивном одбраном те праксе, јер се њоме, тобоже, од тероризма штите сви. А кад је постало несумњиво да је и тај вео сувише прозиран, најављено је да ће се све поново преиспитати и ограничити.

Да ли ће заиста? Америчке тајне службе (има их чак 16) постоје да би прикупиле што више информација о свему и свакоме, при чему су оптерећене страхом да ће бити на удару ако се, као 11. септембра 2001, покаже да нешто нису знале.

Параноја после спектакуларног напада Ал Каиде на Њујорк и Пентагон била је подлога на којој је израстао џиновски обавештајно-индустријски комплекс: према серијалу „Тајна Америка” који је 2010. објавио „Вашингтон пост”, на обавештајним програмима ради 1.271 владина организација и 1.931 приватна компанија на око 10.000 локација широм САД, а пропуснице за приступ тајним подацима има 854.000 људи (више него што Вашингтон има становника). Овај мамутски механизам произведе 50.000 обавештајних извештаја годишње.

Може ли то да се демонтира? Тешко. Пре се може очекивати да ће се обуздавати доносиоци лоших вести о овом чудовишту, што је шеф НСА генерал Кит Александер већ најавио, с објашњењем да он не зна како то да се уради, али да се мора.

Свеопшти надзор и прислушкивање донедавно су били атрибути тоталитарног режима, полицијске државе. Америка, међутим, тврди да није то, већ, напротив, модел демократије и грађанских слобода. Нема уверљивог одговора на питање да ли је прислушкивање страних лидера добар начин за борбу против тероризма. Осим, наравно, ако НСА нема сазнања да је канцеларка Меркел могући терориста.