Шовинизам у парламенту

Замислите да се председник судског већа Хашког трибунала Карли дел Понте обрати са "мацо"? Или да се високи званичници у Бушовој администрацији Кондолизи Рајс обраћају са "душо"? Да ли можете да замислите министра у влади Николе Саркозија који, изнервиран незгодним питањем новинарке, изрази забринутост да ће се она удати – јер је превише нападна и превише прича?

Када бисмо убацивали по један динар у касицу-прасицу државне штедионице сваки пут када би до наших ушију дошао овакав дијалог са наше политичке сцене вероватно бисмо до сада отплатили спољни дуг Србије преко Мастер карда. Злобне и сексистичке опаске на рачун припадница нежнијег пола чест су колорит српске политичке комуникације, о чему врло илустративно сведоче и недавне жалбе посланица у српском парламенту.

Иако су од конституисања Народне скупштине прошла тек два месеца, посланица Либерално-демократске партије Милена Станковић каже да ће јој бити потребно много снаге да се избори са предрасудама у Србији и да разуме због чега јој неке колеге добацују и намигују. Она истиче да скоро свако њено појављивање за говорницом код одређених посланика изазива потребу да подсете "уважени дом Народне скупштине" да је она млада, неискусна и наивна, а за побијање њеног политичког става одређени посланици служе се добацивањима "мицо", "мацо" и "срце".

"Упозоравали су ме да се спремим на најгоре и говорили су ми да ће ме радикали називати погрдним именима, што се и десило. Очекивала сам да ће ме ниподаштавати због година, али нисам очекивала да ће ме ниподаштавати зато што сам жена", признаје Милена Станковић. Најмлађа посланица у српском парламенту Александра Јерков такође истиче да јој се посланици пречесто обраћају са "душо", а пажљивији аналитичари збивања на политичкој сцени примећују да радикали својим посланицама најчешће одају признање да су "лавице" и "тигрице".

Када је посланик Хришћанске демократске уније Анто Ковачевић у јеку политичке дебате поручио својој колегиници из Хрватске народне странке Весни Пусић да је "за мадрац, а не за мудраца" седница Сабора је – прекинута. Када неки посланик у српском парламенту направи сличну "пошалицу" то обично изазива салве смеха – најчешће у једној половини скупштинске сале.

Увреде на рачун физичког изгледа и менталног статуса жена не пљуште само у политичкој арени. Тако је уредник магазина "Статус" Славиша Лекић у последњем броју овог часописа дао себи слободу да своју колегиницу Ољу Бећковић назове "фрустрираном и хистеричном", док је генерални директор РТС-а Александар Тијанић, поводом једног судског процеса, Биљану Ковачевић-Вучо назвао "власницом некоришћеног мозга, која је постала античка и митска личност: пола жена, пола коњ".

Јавне личности дозвољавају себи ту слободу да у сусрету са женом и у недостатку аргумената вређају њу лично и то на основу пола, изгледа или пожељне улоге у друштву. Присетимо се министра Веље Илића који је, иритиран питањима новинарке Телевизије Б 92 која му је приликом отварања сезоне радова на Копаонику поставила о Марку Милошевићу, на конференцији за новинаре изјавио:

"Ви само причате, ви сте толико напорни, ви се такви не можете удати. Ја бринем за вас. Како ћете, вас нико неће. Млада дамо, опустите се, уживајте овде и будите добри са нама"!

Увреде и сексистичке коментаре на рачун женског пола културолог др Зорица Томић сматра покушајем да се жена обезвреди и увреди. "Она се може обезвредити на два начина – један је негирање њене женствености кроз увреде типа "матора" и "баба", а други је негирање свих осталих (читај – интелектуалних) квалитета жене и истицање њених физичких атрибута, односно алудирање да се жена налази на одређеној позицији пре свега због њене лепоте, а не због памети", истиче наша саговорница.

Она подсећа да ми живимо у традиционалном друштву у коме јавни простор припада мушкарцима. "Жена је у том простору пожељна само у улози забављачице. Ако паметна жена уђе у тај јавни простор, онда јој се јавно пришивају коментари да је "ружна баба" или се њена "позиција" објашњава женственошћу. Тај израз "мацо" означава и један патронизирајући однос према особама женског пола", објашњава др Зорица Томић.

Она такође додаје да су псовке и увреде постали средство комуникације у јавној сфери живота и да не можемо очекивати да у друштву у коме пљуште увреде на све стране жене буду поштеђене. 

За професора Ратка Божовића сексистичке опаске на рачун лепше половине у скупштини не представљају доказ да ми живимо у патријархалном, већ у – примитивном друштву. Не треба бркати појмове, истиче овај социолог културе, у патријархалном друштву мушкарци указују дужно поштовање жени – она је поштована, цењена и заштићена. "Ми смо се изместили из патријархалне матрице и сада се налазимо у вакууму у коме царују примитивизам и простота", категоричан је професор Божовић.

С друге стране, социолог политике Јово Бакић ову појаву ипак сматра доказом да живимо у патријархалној култури, у којој се млада особа третира као незрела, а седе власи третирају као крунски доказ зрелости и памети.