Šovinizam u parlamentu

Zamislite da se predsednik sudskog veća Haškog tribunala Karli del Ponte obrati sa "maco"? Ili da se visoki zvaničnici u Bušovoj administraciji Kondolizi Rajs obraćaju sa "dušo"? Da li možete da zamislite ministra u vladi Nikole Sarkozija koji, iznerviran nezgodnim pitanjem novinarke, izrazi zabrinutost da će se ona udati – jer je previše napadna i previše priča?

Kada bismo ubacivali po jedan dinar u kasicu-prasicu državne štedionice svaki put kada bi do naših ušiju došao ovakav dijalog sa naše političke scene verovatno bismo do sada otplatili spoljni dug Srbije preko Master karda. Zlobne i seksističke opaske na račun pripadnica nežnijeg pola čest su kolorit srpske političke komunikacije, o čemu vrlo ilustrativno svedoče i nedavne žalbe poslanica u srpskom parlamentu.

Iako su od konstituisanja Narodne skupštine prošla tek dva meseca, poslanica Liberalno-demokratske partije Milena Stanković kaže da će joj biti potrebno mnogo snage da se izbori sa predrasudama u Srbiji i da razume zbog čega joj neke kolege dobacuju i namiguju. Ona ističe da skoro svako njeno pojavljivanje za govornicom kod određenih poslanika izaziva potrebu da podsete "uvaženi dom Narodne skupštine" da je ona mlada, neiskusna i naivna, a za pobijanje njenog političkog stava određeni poslanici služe se dobacivanjima "mico", "maco" i "srce".

"Upozoravali su me da se spremim na najgore i govorili su mi da će me radikali nazivati pogrdnim imenima, što se i desilo. Očekivala sam da će me nipodaštavati zbog godina, ali nisam očekivala da će me nipodaštavati zato što sam žena", priznaje Milena Stanković. Najmlađa poslanica u srpskom parlamentu Aleksandra Jerkov takođe ističe da joj se poslanici prečesto obraćaju sa "dušo", a pažljiviji analitičari zbivanja na političkoj sceni primećuju da radikali svojim poslanicama najčešće odaju priznanje da su "lavice" i "tigrice".

Kada je poslanik Hrišćanske demokratske unije Anto Kovačević u jeku političke debate poručio svojoj koleginici iz Hrvatske narodne stranke Vesni Pusić da je "za madrac, a ne za mudraca" sednica Sabora je – prekinuta. Kada neki poslanik u srpskom parlamentu napravi sličnu "pošalicu" to obično izaziva salve smeha – najčešće u jednoj polovini skupštinske sale.

Uvrede na račun fizičkog izgleda i mentalnog statusa žena ne pljušte samo u političkoj areni. Tako je urednik magazina "Status" Slaviša Lekić u poslednjem broju ovog časopisa dao sebi slobodu da svoju koleginicu Olju Bećković nazove "frustriranom i histeričnom", dok je generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, povodom jednog sudskog procesa, Biljanu Kovačević-Vučo nazvao "vlasnicom nekorišćenog mozga, koja je postala antička i mitska ličnost: pola žena, pola konj".

Javne ličnosti dozvoljavaju sebi tu slobodu da u susretu sa ženom i u nedostatku argumenata vređaju nju lično i to na osnovu pola, izgleda ili poželjne uloge u društvu. Prisetimo se ministra Velje Ilića koji je, iritiran pitanjima novinarke Televizije B 92 koja mu je prilikom otvaranja sezone radova na Kopaoniku postavila o Marku Miloševiću, na konferenciji za novinare izjavio:

"Vi samo pričate, vi ste toliko naporni, vi se takvi ne možete udati. Ja brinem za vas. Kako ćete, vas niko neće. Mlada damo, opustite se, uživajte ovde i budite dobri sa nama"!

Uvrede i seksističke komentare na račun ženskog pola kulturolog dr Zorica Tomić smatra pokušajem da se žena obezvredi i uvredi. "Ona se može obezvrediti na dva načina – jedan je negiranje njene ženstvenosti kroz uvrede tipa "matora" i "baba", a drugi je negiranje svih ostalih (čitaj – intelektualnih) kvaliteta žene i isticanje njenih fizičkih atributa, odnosno aludiranje da se žena nalazi na određenoj poziciji pre svega zbog njene lepote, a ne zbog pameti", ističe naša sagovornica.

Ona podseća da mi živimo u tradicionalnom društvu u kome javni prostor pripada muškarcima. "Žena je u tom prostoru poželjna samo u ulozi zabavljačice. Ako pametna žena uđe u taj javni prostor, onda joj se javno prišivaju komentari da je "ružna baba" ili se njena "pozicija" objašnjava ženstvenošću. Taj izraz "maco" označava i jedan patronizirajući odnos prema osobama ženskog pola", objašnjava dr Zorica Tomić.

Ona takođe dodaje da su psovke i uvrede postali sredstvo komunikacije u javnoj sferi života i da ne možemo očekivati da u društvu u kome pljušte uvrede na sve strane žene budu pošteđene. 

Za profesora Ratka Božovića seksističke opaske na račun lepše polovine u skupštini ne predstavljaju dokaz da mi živimo u patrijarhalnom, već u – primitivnom društvu. Ne treba brkati pojmove, ističe ovaj sociolog kulture, u patrijarhalnom društvu muškarci ukazuju dužno poštovanje ženi – ona je poštovana, cenjena i zaštićena. "Mi smo se izmestili iz patrijarhalne matrice i sada se nalazimo u vakuumu u kome caruju primitivizam i prostota", kategoričan je profesor Božović.

S druge strane, sociolog politike Jovo Bakić ovu pojavu ipak smatra dokazom da živimo u patrijarhalnoj kulturi, u kojoj se mlada osoba tretira kao nezrela, a sede vlasi tretiraju kao krunski dokaz zrelosti i pameti.