Кад наставници ђацима поклањају оцене

Да ли је наше образовање лако или се ђацима петице деле и шаком и капом, питање је које намећу чињенице да је општи успех прошле генерације осмака врло добар 4,09, да је у Србији сваки седми ученик носилац дипломе „Вук Караџић” и да постоје општине у којима је 20 одсто вуковаца. Када се упореде резултати са завршног испита и закључене оцене у осмолеткама, постаје јасно да оцене у нашим школама нису увек мерило знања. То потврђује најновији Извештај о реализацији и резултатима завршног испита, који представља реалну слику мањкавости и врлина образовног система. Он још није у целости доступан јавности, али је закључке и запажања из тог документа „Политици” уступио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, чији су стручњаци и израдили извештај.

Последњи, проваљени, завршни испит за крај обавезног образовања полагало 69.088 ученика, што је 98,11 одсто укупног броја малих матураната.

– Треба обратити пажњу на то да 1,9 одсто ученика није приступило завршној провери знања у јуну, а 354 ученика ни у августу није изашло на малу матуру и, сходно закону, та деца не могу да добију сертификат да су завршила основну школу. На основу тога закључује се да постоје ученици и родитељи осмака који мисле да им не треба потврда о стеченом основном образовању – истиче Срђан Вербић, руководилац Центра за испите у Заводу за вредновање квалитета образовања.

Постоје три основне функције завршног испита: сертификациона (ученици добијају уверење да су положили завршни испит), евалуациона (процењује се квалитет рада осмолетки и шта треба учинити да се унапреди образовање) и селекциона (успех на испиту утиче на упис у средње школе). Селекциона функција је главни кривац за панику и стресну атмосферу осмака пред матуру.

– Зашто је код нас толико важна, а у многим земљама завршни испит нема селекциону функцију? У оним државама и образовним системима где су потпуно сигурни у оцењивање у школама, где су оцене увек, у свакој школи и код сваког наставника у складу са знањем ученика, матура нема селекциону функцију. Код нас то није случај. Евидентна је тенденција да се закључују више оцене. Међу одликашима највише је оних са свим петицама. У неким окрузима је сваки пети ученик вуковац. У таквој ситуацији морамо да имамо завршни испит који даје бодове, јер у противном ученици неће имати на основу чега да се изборе за упис у жељену средњу школу. Прошлог јуна је 180 вуковаца пријављено у једној школи. Како их разликовати? Никако, ако немамо још једну проверу знања да раздвоји оне који мало више знају од оних који знају мало мање – разјаснио нам је Вербић.

Подсећајући да су ове године тестови рађени у седам варијанти (на српском и шест језика националних мањина), наш саговорник открива да ће за следећу годину тестови бити приређени у осам верзија. Биће на српском и језицима седам националних мањина зато што је генерација која је учила на бугарском стигла до осмог разреда. Остаје као што је и предвиђено – да сви задаци буду непознати.

– Ипак, треба имати у виду да ти задаци нису ниједном детету заиста непознати, то су задаци какве иначе срећу у збиркама, само што нигде нису објављени на некој листи и нико неће рећи да ће са те листе бити задаци на матури. Дакле, у збиркама које ће осмацима служити за вежбање наћи ће се питања врло слична онима која ће се наћи на завршном испиту – уверава руководилац Центра за испите.

У извештају завода који треба да допринесе унапређењу квалитета образовања истиче се да девојчице имају статистички значајно бољи успех и више оцене од дечака – али за то не постоји објашњење.

– То је „дијагноза”, треба урадити додатна истраживања да би се утврдило да ли у систему постоји нешто што на некакав вештачки начин подржава девојчице или отежава дечацима да прођу кроз школовање. Приметили смо да оцењивање у основној школи има мањкавости и захтева стручну подршку. Такође, постоји основ за унапређивање процедура у спровођењу завршног испита и ту се пре свега мисли на дежурство, супервизију и оцењивање тестова – закључио је Срђан Вербић.