Акција "Буди волонтер"

Волонтери Београда положили су тест: за добровољан, неплаћени рад и помоћ у организацији Европског олимпијског фестивала младих, који се у нашем главном граду одржава од 21. до 28. јула, пријавило се више од 1.000 кандидата. Кампања "Буди волонтер" за неколико недеља покренула је младе, углавном студенте и средњошколце, да се пријаве и помогну поред спортских терена, на пријему такмичара и гостију и у осталим пратећим пословима. Како кажу у организационом тиму манифестације, сви који воле спорт и имају жељу да учествују као добровољци могу да се пријаве до краја овог месеца, после чега ће уследити обука. 

Међутим, колико је људи у нашој земљи заиста спремно на добровољан, неплаћен рад у домовима за децу без родитељског старања, геронтолошким установама или хуманитарним удружењима? Волонтери у свету имају своју организацију – Међународну асоцијацију за волонтерске активности, а 5. децембар обележавају као свој дан. Смисао волонтерских активности јесте да се кроз помоћ другима развију и усаврше сопствена знања и вештине. Осим младих, њен главни носилац јесу и старији припадници средње класе. Код нас та област није законски регулисана, иако је претходних година било покушаја. Вероватно најпознатији волонтери у нашој земљи јесу војници на цивилном служењу војног рока, али не само они.

Гордана Станић, педагог у Стационару за мајку и дете Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици, истиче да је помоћ војника на цивилном служењу рока била драгоцена, али су сада сви волонтери припаднице лепшег пола.

– Најчешће су то студенти медицине, дефектологије, психологије. Редовно долазе и раде са децом једна новинарка и супруга неког дипломате. Сви они желе да помогну, да се осете корисним, да провере себе, старији понекад желе да ублаже самоћу. Са заинтересованима обавимо разговор, нема никаквих тестова, али морамо да будемо рационални и да нам волонтери буду од помоћи, а не да се бавимо њима – објашњава Гордана Станић. Како каже, они су увек уз неког запосленог, играју се са децом, хране их, али их не пресвлаче због епидемиолошких мера. Међутим, многи добровољци временом одустану због пословних обавеза, годишњих одмора, пресељења, или зато што су задовољили потребу због које су се ангажовали.

У Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју нема "обичних" грађана у улози добровољаца. Волонтери су стручњаци, дипломирани студенти дефектологије и психологије, који у тој установи стичу неопходну праксу. Како наводи Љиљана Јовчић, директорка центра, обични грађани досад нису показали интересовање за неплаћени рад.

– Они би морали да прођу одговарајућу обуку да би се навикли на децу, њихов хендикеп, развојне сметње. Било је медицинских сестара добровољаца, али су се кратко задржале јер су убрзо нашле посао – каже она.

Црвени крст је свакако једна од најпознатијих организација које почивају на принципу добровољности. Мирослав Михаљчић, секретар ЦК Београда, каже да ниједан програм не би могао да буде остварен без ангажовања волонтера. Најмасовнији одзив је у обуци за пружање прве помоћи, где се интересовање додатно повећава после јавних манифестација, а најмањи у добровољном давању крви. Михаљчић истиче да је то последица лоших системских решења.

Дарко Васиљевић, студент Медицинског факултета, придружио се Савезу извиђача Србије пре три године. У тој организацији најбројнији су млади од 18 до 25 година који највише интересовања показују за еколошке и уметничке кампове и рад са децом.