Смеће у поштанском пакету

Ваљево – Осамдесетих година прошлог века једну агенцијску вест из Ваљева пренели су скоро сви медији у СФР Југославији. Обавештена је најшира јавност како је Милојко Марјановић, пензионер и зачетник еколошког покрета у овом граду, једном од суграђана који је стално истоварао смеће на обалу заштићене реке Градац покупио га и спаковао у картонске кутије а потом као поштански пакет послао му га на кућну адресу. Пакет је био теретни, односно поштарину је морао да плати власник смећа.

 Ово је заправо био први отворен обрачун са несавесним Ваљевцима, који су почели да губе сваки осећај за то да је смећу и отпаду место у контејнерима и градској депонији а не на обалама река, на улицама, у шумама или под прозорима комшија. Уз укључивање локалне заједнице, оснивање еколошког друштва "Градац", те низа едукативних акција и програма Ваљево је коју годину касније понело епитет најчистијег града у Србији. Међутим, многи Ваљевци ову славу и ловорике нису могли дуго да "носе". Посебно инцидентне, а, слободно можемо рећи, и црне што се тога тиче биле су прошла и ова година. Поред осталог на искрај зиме мештани неколико овдашњих насеља скоро три недеље држали су под блокадом улаз у градску депонију. Једноставно нису могли да толеришу да им се смеће истовара испред кућних врата. Тек када је граду запретила опасност од заразе постигнута је нагодба о деблокади. Слике овог догађаја читаоци "Политике" могли су у неколико наврата да виде. Ову непријатну ситуацију, као по каквом договору, почели су да злоупотребљавају, пре свих, власници приватних фирми са најпрљавијим узгредним производима, које су истоварали на дивљим депонијама поред река, у оближњим шумама па и градским парковима.