Живот у палати ноћна мора

Суботица – Становати у центру града, у неком од заштићених објеката који су културно добро града је, нема сумње, и питање престижа, али и неочекиваних обавеза. Потоње су добро искусили станари зграде на Тргу слободе 2, у самом центру града, преко пута Градске куће, када су пре нешто више од деценије утврдили да им прокишњава кров. Од тада до данас, иако су у више наврата покушавали да реше проблем, па и купили грађевински материјал, ништа нису успели. Напротив, делови фасаде и крова сада су почели да падају на пролазнике.

– Када су комшије са трећег спрата упозориле да им станови прокишњавају и да је потребна поправка крова, као председник Скупштине станара позвао сам неколико предузимача да нам дају понуду и изабрали смо најповољнију. Сакупили смо новац, али када сам се после месец дана обратио предузимачу, тврдио је да је грађевински материјал поскупео и да треба још пара – прича Љубомир Ђорђевић, један од 16 станара ове зграде.

Како се оваква ситуација понављала још два пута, станари су одлучили да сами купе потребну грађу. Тако у једном стоваришту на њиховом рачуну „лежи” 5.000 комада бибер-црепа, неколико десетина дужних метара летвица и гомила друге грађе. У међувремену, материјална ситуација станара се погоршала, тако да у згради само два станара имају запослење, остали су или пензионери или без посла, а како сиромаше станари, тако и фасада ове зграде постаје све запуштенија.

Зграда је подигнута као Палата основне мађарске штедионице 1911. године по пројекту будимпештанског архитекте Алфреда Хајоша, у стилу геометријске бечке сецесије. Пошто се налази у заштићеном градском језгру, сматра се објектом од посебне вредности. Међутим, већ деценијама није тако третирана, ни од града, а ни од станара, јер димензије зграде одавно превазилазе њихове могућности, па назив палата оправдава само габаритом. Отуда није било неочекивано да је крајем лета почео да пада малтер са зграде. Власници пословних простора у приземљу, у страху и за купце који улазе у њихове објекте, позвали су грађевинску инспекцију која ангажује алпинисте да одстране малтер, као и црепове који су склизнули у олук.

– Све то урађено је за око два сата, а након тога нама се испоставља рачун од чак 168.000 динара, при чему нико из Скупштине станара није обавештен ни упознат са налазом грађевинске инспекције – каже Ђорђевић. Због тога су тражили реакцију покрајинског секретаријата за урбанизам као другостепеног органа који је укинуо решење грађевинског инспектора. Иначе, ово је већ други пут да покрајински секретаријат укида решење градског грађевинског инспектора на овом случају.

– Већ деценију упозоравамо да наш кров пропада, и да се град или Међуопштински завод за урбанизам удружио са нама, могли смо обновити ту фасаду. Нама станарима није потребна кровна купола од шест метара, или унутрашњи таван висок четири метра, или украсне кошнице на крову, али су то све обележја која чине јединственим центар овог града – каже Ђорђевић.

Он додаје да је нереално очекивати да станари, усељени у зграду када она још није била споменик културе, сада сами сносе трошкове одржавања објекта, плаћају услове за санацију и све што подразумева одржавање палате подигнуте почетком 20. века.