Лична историја честитог лузера

Рим-  Ернесто је од оне врсте људи који покушавају да следе своје снове без икаквог губитка. Многи би га описали као наивног човека, али није у питању то већ честитост и искреност, те тако ретке особине убрзаног савременог човека. Ернесто је главни лик италијанског филма „Пети точак“ Ђованија Веронезија, са којим је пре неколико вечери, у импозантном здању Корбизијеовог Аудиторијума, свечано отворен 8. Рим фестивал.

 Веронезијев „Пети точак“ може се дефинисати као романтична, горко слатка комедија, породична сага једног типичног италијанског лузера којем ништа не иде од руке, али му живот стално отвара нове мале могућности. Ово је филмска прича о правим животним вредностима. У ексклузивном разговору за „Политику” Веронези каже да је у овом филму укључен „онај романтични део моје личности који, иначе, не показујем превише” и да му је као Италијану „наравно стало и до сентименталног аспекта приче”. На моју констатацију да у филму има и елемената носталгичности и на питање да ли он осећа носталгију за прошлим временом, за детињством, неким бољим, мирнијим, споријим и срећнијим временом, одговара: „Нисам носталгичан човек, не гледам назад у прошлост, у мом стану нећете наћи фотографије из мог детињства, трудим се да стално гледам напред“.

Из филма "Пети точак"

И има у томе истине. Гледајући стално напред, Ђовани Веронези је остварио убедљиву филмску каријеру. Прво као успешан сценариста, а потом и као редитељ успелих италијанских комедија, међу којима су и три наставка „Ере љубави“ са Моником Белучи, Карлом Вердонеом, Робертом де Ниром, Плаћидом, „Мој Запад“ са Дејвидом Боувијем, „Вештице са севера“ са Емануел Сењије и Жераром Депардијеом и „Шта ће бити са нама“ награђен са чак пет „Донатело“ награда.

- После свих ових филмова ово је први пут да сам пожелео да испричам причу о честитом човеку, о честитости и искрености које у последњих 30 година у Италији готово да не постоје, јер их Италијани веома ретко практикују. Прија ми традиција италијанске комедије, уживам у филмовима Етореа Сколе, Ризија, Моничелија који су сигурно на мене утицали. А када сам чуо Еренестову животну причу, она је заиста звучала као природан део традиционалне италијанске комедије, каже Веронези.

 На питање како је дошло до тога да сними филм о малом, обичном човеку који је истинита личност, редитељ одговара: „Ернеста Фјоретија познајем годинама. Он је возач за филмске продуцентске компаније и сада је у раним шездесетим годинама. Једном, после заједничког ручка у једном омањем римском ресторану, прокоментарисао је да је јело горе него што га је он спремао док је радио као кувар у дечијим јаслицама. После тога тражио сам од њега да ми исприча своју чудесну животну причу, а док сам је слушао пред собом сам видео како промичу 40 година италијанске историје током којих се овај скроман, частан и искрен човек сналазио живећи животом пуним коинциденција“.

 Мали човек на великом екрану! Истинита сага и проток времена од четири деценије. У филму су забележени неки од кључних момената у италијанској историји од 70-их година до данас, а Веронези нуди помало циничан, али и пажљив поглед на пороке и врлине Италијана. Његов филмски јунак (Ернеста у филму врсно тумачи Елио Ђермано) током свих тих тешких година етичке и моралне девастације, корупције, ситног и крупног криминала, утаје пореза, несавесног здравства, остаје поштен човек, добар војник лојалан својим принципима и својој жени Анђели (Алесандра Мастронади), њиховој љубавној романси и породици.

–Ернесто је изузетак и прича о његовим животним авантурама из којих је изашао неокаљан, учинила ми се као сјајна могућност да на неки начин похраним недавну прошлост нашег друштва. Ово је аутсајдерски поглед на италијанско друштво и његову недавну прошлост – каже Ђовани Веронези, наглашавајући и да су други ликови у филму базирани на стварним личностима. Рецимо, лик којег у филму тумачи Серђо Рубини, бескрупулозни политичар типичан за италијанску социјалистичку еру: опортуниста, циничан и немилосрдан и према себи и према другима.

 За овај лик Веронези каже да је „фигура непомирљива са социјалистичким идеалима Пертинија на којем смо сви били поносни у прошлости”. Ту је наравно и „Берлусконијева ера” за коју Веронези каже да је нанела огромну шетету и земљи и људима и која, на његово изненађење, траје читаве две деценије. Што се самог Ернеста Фјоретија тиче, преживео је он и то што су га грешком прогласили оболелим од тешког рака и то што му је жена случајно бацила у смеће лото-тикет са освојеном великом новчаном наградом и сваки изгубљени посао, па је са лакоћом преживео и Берлусконија.

Звезде у вечном граду

Већ првих дана 8. Рим фестивала под директорском командом Марка Милера, доскорашњег челника Венеције, на црвени тепих стизали су: Скарлет Јохансон, Руни Мара, Спајк Џоунз, Џонатан Деми, али и екипа руског 3Д спектакла „Стаљинград“ са редитељским потписом глумца, редитеља и продуцента Фјодора Бондарчука, сина славног Сергеја Бондарчука. У главном такмичарском програму је 18 филмова, а председник жирија је амерички редитељ, сценариста и продуцент Џејмс Греј. Свечано затварање фестивала је 17. новембра.