Тајне ружиног пупољка

У најновијем избору Америчког филмског института, филм "Грађанин Кејн" Орсона Велса из 1941. године проглашен је најбољим америчким филмом у историји тамошње кинематографије. Пети пут узастопно, ово дело се нашло на првом месту листе 100 најбољих америчких филмова свих времена.

Према сценарију који је Велс написао заједно са Херманом Маукијевичем и за који су освојили "Оскара", филм је реализован у продукцији компаније "РКО пикчерс". Велсово дело је прича о Чарлсу Фостеру Кејну, новинском магнату чија се борба за моћ одражава на све у његовој околини. Прича прати настојања новинара да открије на шта је Кејн мислио када је на самрти рекао "rosebud" – "ружин пупољак". Истражујући ову мистерију, новинар сазнаје детаље о животу екстремно богатог, али и несрећног моћника.

"Грађанин Кејн", чији је радни наслов био "Американац", сниман је у периоду од 29. јуна до 23. октобра 1940. године, а премијерно је приказан 1. маја 1941. Одмах по премијери, филм је окарактерисан као радикално-експерименталан. "Грађанин Кејн" није остварио значајну зараду на благајнама, а буџет филма је износио 839.727 долара, наводи Дејвид Кук у "Историји филма I".

Иако филмска критика половине прошлог века, можда, није најбоље сагледала Велсово дело, годинама касније испоставило се да је то врло значајан филм за светску кинематографију а данас, по најновијем избору америчких филмских радника – најбољи амерички филм свих времена.

У чему се и данас крију тајне дела "Грађанин Кејн"?

"Једина припрема за снимање филма ’Грађанин Кејн’ била је та што сам скоро 40 пута одгледао филм ’Поштанска кочија’ Џона Форда", изјавио је својевремено Орсон Велс. Фордов утицај у "Грађанину Кејну" је приметан, али је Велс у филм уградио и европске утицаје: немачки експресионизам, камершпил-филм и француски поетски реализам.

У темељној студији "Настанак ’Грађанина Кејна’", Роберт Карингер пише: "Велс је желео да филм изгради у флешбековима, али и да прича, из кадра у кадар, тече поетично као у маниру аналогном процесу људског сећања. Примењивао је глатке резове ради ефекта шока, а већину наративних прелаза остварио је претапањем. Он је замислио да филм изгради као серију дугих кадрова-секвенци, па је директор фотографије Грег Толанд усавршио дубинску композицију помоћу које се у кадру све види јасно, без обзира у ком је плану. У филму је примењена тада нова филмска трака – Истман супер ХХ, трака веома високе осетљивости на светлост."

У свом играном дебију (пре "Грађанина Кејна" снимио је два кратка филма), Велс је увео многе новине за то време: експресивно осветљење, изражајно коришћење монтаже (попут Сергеја Ејзенштајна), доње ракурсе и најзначајније – иновативну примену звука, у чему му је добро послужило искуство са радија (1938. године је реализовао радио емисију "Рат светова" којом је изазвао општу панику у Америци).

У "Настанку ’Грађанина Кејна’" Карингер додаје: "Велс је увео технику звану ’муњевита монтажа’ у којој се кадрови везују не логиком приче, већ континуитетом тона. Велс је вешто баратао оверлепинг монтажом звука у којој сви јунаци говоре углас, што је касније преузео и вешто користио Алтман". С друге стране, историчар филма Дејвид Кук у "Историји филма I" наводи да је "форма филма ’Грађанин Кејн’ изванредна и да подсећа на приче Хорхеа Луиса Борхеса које почињу смрћу главног јунака".

Филм "Грађанин Кејн" се завршава (не)решеном мистеријом главног јунака – чувеним натписом на санкама "ружин пупољак". О овом натпису настало је много прича, али и филмских легенди. Упитан да разјасни о чему је реч, Велс је одговорио: "То је савршени симбол Кејнове неспособности да успостави људски однос са другима или да воли, као и узалудни покушаји да предметима испуни празнину. Знамо шта је радио и како је живео и умро, али не можемо знати шта је значио. Кејн је био крајње безначајан или можда као стварност, двосмислен и непоуздан. Потрага за значењем је оно што филм ’Грађанин Кејн’ чини тако важним, а не његов коначни закључак", нашалио се Велс.

--------------------------------------------------------------------------

Алузије и цензуре

Филм "Грађанин Кејн" критика је схватила као алузију и напад на тадашњег новинског магната Вилијама Рандолфа Херста. По чувеној холивудској легенди причало се да је кључни део филма, "ружин пупољак", била пошалица са тим како је Херст називао полни орган своје љубавнице Марион Дејвис. Када је Херст сазнао за филм, понудио је компанији "РКО пикчерс" 800.000 долара да спали негатив филма и све копије. Иако је уврежено мишљење да је Херст побеснео због алузија на себе, по другој теорији, он је више био бесан због алузија на његову љубавницу Марион, глумицу у трећеразредним комедијама коју је "гурао" у филмове великих буџета. Пошто је "РКО пикчерс" одбио понуду, Херст је свим својим новинама и радио станицама забранио било какво помињање филма, што је резултирало финансијским дебаклом филма.

--------------------------------------------------------------------------

"Кум" на другом месту

Филм "Кум" Френсиса Форда Кополе из 1972. године заузео је друго место на најновијој листи 100 најбољих америчких филмова. На трећем месту се нашла "Казабланка", а међу првих десет су: "Разјарени бик", "Певајмо на киши", "Прохујало са вихором", "Лоренс од Арабије", "Шиндлерова листа", "Вртоглавица" и "Чаробњак из Оза". Избор је организовао Амерички филмски институт, а гласало је око 1500 филмских аутора, историчара и критичара.