Украјина све даље од ЕУ

„Сада или никада!“Овако је представник мисије европарламента Александар Квашњевски оценио шансе Украјине да 28. новембра потпише Договор о придруживању са ЕУ, на самиту „Источног партнерства“ у Вилњусу.

 „Изостанак потписа значио би одлагање целог посла за неколико година. Могло би се чак рећи да се у следеће две године нико у ЕУ неће ни бавити бившом совјетском републиком. У наредној години предстоје избори за Европски парламент, а 2015. и у самој Украјини“.

Песимизам Квашњевског заснован је на одлуци украјинског парламента, Врховне раде, да одложи расправу о закону којим би бивша премијерка Јулија Тимошенко била пуштена из затвора, што захтева ЕУ.

Неспремност да помилује Тимошенкову јасно је изразио председник Виктор Јанукович ставом да сви грађани морају да пред законом одговарају на једнак начин. Бивша премијерка осуђена је на седам година затвора под оптужбом да се бавила мешетарењем у продаји руског гаса. Запад је одлуку суда у Кијеву оценио као политичку.

Одлука украјинског парламента у великој мери ће угрозити најаве Кијева да би своју садашњу политичку и привредну везаност за Москву могао да замени конкретнијом сарадњом са ЕУ. Са друге стране, како показују најновија социолошка истраживања, непотписивање договора могло би да створи немале проблеме актуелној власти, па чак и да иницира нове нереде сличне „наранџастој револуцији” из 2004.

Позив на масовни митинг незадовољства грађанима су већ упутиле опозиционе партије: Батковшчина, УДАР и Свобода. Митинг је заказан за подне, 24. новембра у центру Кијева.

Уколико у Вилњусу ипак потпише договор са ЕУ, то не значи да ће Украјини лакнути. Тек онда је чекају велике промене, и то суштинске, па и додатни притисци са стране Москве и чланица Царинске уније (Русија, Белорусија, Казахстан и Јерменија).

„Неодлучност Украјине може да се тумачи и као победа руског председника Владимира Путина”, коментарише лондонски „Гардијан”.

Реч је о озбиљном геополитичком избору који би требало да омогући Украјинцима да створе бољу и ефикаснију државу. То подразумева прихватање европских правила игре.

Да ли су Украјинци на то спремни?

„У Украјини се осећа негативна тенденција у економији, не постоји друштвени консензус. И, што је најважније, људи више не желе овде да живе”, каже социолог Јевгениј Копатко. ”За 22 године од стицања независности број житеља опао нам је за 7,5 милиона. Људима је свега доста, хоће да оду, без обзира на то која партија ће бити на власти. Уколико се наша политичка елита не договори, имаћемо великих проблема”.

Према оценама експерта Виталија Бала, садашња катастрофална ситуација у украјинској економији не може дуго да траје. Накупила се критична маса грешака за које он пре свих криви владу Николаја Азарова.

„Или ћемо да добијемо ’вештачко дисање’ потписивањем договора са Европом, или ће се све урушити у неконтролисани хаос”.

Пуштање Тимошенкове на слободу и њен одлазак у Немачку на лечење, један је од јасних услова Брисела за потписивање Договора о придруживању са ЕУ. Рок за коначну одуку Кијева јесте 28. новембар.

Украјински парламентарци су већ саопштили да они свој део посла могу да обаве у року од два сата, али тек уколико то од њих затражи шеф државе.

Нема сумње да је дуго путовање у Европу у највећој мери успорено током недавних тајних преговора Путина и Јануковича, када је украјинском лидеру обећана додатна шанса да утиче на трговински положај Украјине међу земљама постсовјетског простора.

Москва је појачала активности не само према Кијеву, већ у том светлу треба тумачити и недавну одлуку Јерменије да уђе у Царинску унију са Русијом, Белорусијом и Казахстаном. Тиме се Јереван дефинитивно одрекао планова за присаједињење европској породици.

Ово не значи крај надања у ЕУ да ће привући Украјину. Сматра се да ће Јанукович до последњег тренутка да игра на танкој жици у нади да би од Европљана могао да извуче још неке погодности, пошто их је већ добио од Путина.

Украјина је највећа европска држава после Русије, са близу 50 милиона становника, што значи огромно тржиште, јефтину радну снагу и немала природна богатства, посебно када је реч о пољопривреди и рудама.

На заседању Савета ЕУ, заказаном за 18. новембар, требало би да се коначно процени да ли је бивша совјетска република спремна и квалификована да крене у савез са Унијом. После одлуке украјинских парламентараца, та спремност је у очима Запада свакако опасно доведена у питање.