Обезбеђење чува дела Џефа Кунса

Специјално за Политику

Лондон–Риџент парк у Лондону већ једанаест година, сваког октобра, окупља најзначајније светске галерије и у амалгамској атмосфери уметности и бизниса одређује ток развоја догађаја у савременој уметности. Реч је о сајму уметности „Фриз Лондон арт”, који је ове године, заједно са паралелном манифестацијом „Фриз мастерс” на истом простору, позиционирао Лондон као центар уметничког бизниса. Место на којем своје колекције допуњавају најзначајнији светски музеји и где се јавности откривању сакривена дела класичних мајстора овог октобра посетило је више од 70.000 посетилаца и 152 галерије – излагача из 30 земаља. Сами павиљони који се подижу за потребе изложбеног простора јесу предмет разматрања и критика (аутор павиљона „Фриз мастерс 2013” – Анабел Зелдорф), а током четири изложбена дана травњаке Риџент парка красиле су скулптуре Мироа, Калдервуда, Канвара. Вајарски парк, назив који је део врта понео током трајања „Фриза” јесте уједно и једини простор који је публици нудио бесплатан приступ уметничким делима. Ове године је промењен и приступ према посетиоцима – смањен је број улазница и цена подигнута (34 фунте). Према речима организатора, ови потези доприносе мањем броју случајних пролазника кроз уметничке лавиринте павиљона, остављајући преко потребан простор знатижељним посетиоцима који су на „Фриз” дошли да обогате своје колекције. Ове године су улазнице први пут распродате унапред.

Идејни творци Арнолд Слотовер и Аманда Шарп истичу да су веома задовољни променама које су обележиле овогодишњи „Фриз”, од мањег броја галерија до широког дијапазона публике и ширења уметничко-пословних активности успостављањем „Фриз мастерса”, продајног сајма за уметнине од старог века до модерне. Истовременим одржавањем ова два веома различита и потентна уметничка сајма, „Фриз” је омогућио да светска пажња тих дана буде усмерена на Лондон. Зато не чуди што је галерија „Ван Хефтен” баш ту премијерно изложила, у Африци недавно откривену и од 1611. године у породичном власништву чувану, непознату слику Питера Бројгела Млађег „Попис у Витлејему” (процењена на шест милиона фунти). Највише пажње на „Фризу” привукла су сигурно дела Џефа Кунса, поред којих је најупечатљивије било професионално обезбеђење. На питање о цени одређене Кунсове скулптуре, галеристи су навели да се о ценама не разговара, јер је то знак да онај ко пита не може да их приушти!? „Кринцингер” је изложио дело Марине Абрамовић „Екстаза II (Б)” (продаје се за нешто мање од 50.000 фунти), а „Аанант и Зоо” дела Влада Мартека („Уметност као терет”).

Поред значајних светских галерија („Гагосијан”, „Вајт кјуб”) и имена савремене сцене (Џеф Кунс, Демијан Хирст, Данијел Ортега), дешавања на маргинама сајма подједнаке су важности, те су и ове године даме најчешће носиле „шанел” ташне, а мода „Фриз Лондона” налазила се на насловним странама дневних новина Велике Британије. Шири друштвени значај ових уметничких манифестација никако не треба заборавити, али већина њих ипак остаје у сенци чињенице да је обим промета уметнинама остварен током „Фриз” недеље у Лондону вртоглавих 1,25 милијарди британских фунти.