ЦИА очекивала распад СФРЈ

Њујорк – Америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) још крајем 1970. године наговестила је распад бивше Југославије, наводећи да су републике и покрајине те државе, описане као "својеврсна измишљотина 20. века", у ствари одвојене нације, различитих историја, етничког и културног састава. Закључци ЦИА наведени су у извештају начињеном 20. новембра 1970. године, који је, према америчком закону о доступности информација, од прекјуче доступан широкој јавности, у склопу читавог низа докумената који се односе на разне сумњиве активности те агенције, али и озбиљне анализе односа снага у тадашњем Совјетском Савезу, Кини или бившој Југославији. "Главно питање је опстанак федерације. (...) Постоји озбиљан потенцијал за катастрофу", наводи се у извештају ЦИА који је потписао шеф службе за специјална истраживања Хал Форд.

У извештају се, такође, разматрају могуће последице евентуалног отцепљења Хрватске, војне управе под контролом Срба и совјетске интервенције, која би, можда, следила такав развој догађаја. ЦИА је указала на озбиљне разлике између Словеније и Хрватске, "католичких и најразвијенијих" република тадашње федерације, означавајући Загреб као "извор константних тензија" у СФРЈ.

Одређујући однос снага међу републикама, ЦИА је Босну и Херцеговину и Грну Гору ставила на страну Србије, док се Хрватима и Словенцима "приближила" Македонија.

Хрвати су, тако, описани као "милитантни националисти", од којих се издвајају "космополитски" Далматинци. Наведено је да кадар из те републике није сразмерно заступљен у органима власти федерације, односно да су Хрвати чинили 22 одсто укупног броја становника, али и заузимали свега 17 одсто места у државној управи.

Према налазима ЦИА, шампиони несразмерне заступљености те 1970. године били су Црногорци, који су са свега три одсто укупног броја становника СФРЈ заузимали шест одсто челних места у партији, 12 одсто у Министарству иностраних послова, 15 посто у федералној администрацији, а дали су чак 10 одсто укупног броја генерала. Поред Црногораца, несразмерно заступљени били су и Срби и Словенци. Србима је, тако, са 42 одсто укупног броја становника, припало од 50 до 60 одсто челних места у администрацији, војсци и разним другим службама.

На Косову и Метохији је те године живело 67 одсто Албанаца, наводи се у извештају ЦИА и наглашава да Србија није била у стању да сама поднесе терет који је представљало неразвијено Косово, што је 22. априла довело до обећања Словеније и Хрватске да ће пружити помоћ, "али не на терет стандарда развијених". "Тај догађај представљао је победу поборника веће аутономије република", оценила је ЦИА.

У прегледу унутрашњополитичких односа ЦИА наводи да је тадашња популарна крилатица "диктатура пролетаријата" у ствари представљала само вешто упакован назив за недемократску власт комуниста над некомунистима и да је компликован концепт "самоуправљања" од самог почетка био суочен са многобројним проблемима. Главне звезде извештаја ЦИА, у којем су прецртани само извори информација из самог тадашњег државног врха, јесу, наравно, Јосип Броз Тито, некадашњи комунистички лидер а касније и дисидент Милован Ђилас, Титова десна рука Едвард Кардељ, македонски кадар Крсте Црвенковски, босански комунисти Цвијетин Мијатовић и Бранко Микулић, Мика Трипало из Хрватске, али и двојица писаца.

ЦИА је, говорећи о обрушавању тадашњих комунистичких власти на слободномислеће снаге, посебно обрадила обрачун власти са књижевницима Драгославом Михаиловићем и Изетом Сарајлићем, при чему је нарочито наглашен Титов коментар романа "Кад су цветале тикве", који је председник СФРЈ описао речима: "Аутор по сваку цену покушава да докаже да наш систем не ваља. И ко то говори на тај начин – онај ко је био на Голом отоку".