Зашто касни градња Жежељевог моста

Нови Сад – Авионима НАТО-а требало је 20 дана и на десетине испаљених пројектила, почев од 6. априла 1999. године, да би срушили Жежељев мост у Новом Саду. Колико ће времена проћи док се не заврши нова, челична конструкција моста још увек није познато.

Истина, на месту некадашње грдосије, Дунав је премошћен у току обнове земље после бомбардовања. Тада је подигнут демонтажни друмско-железнички мост, назван по убијеном председнику Извршног већа АПВ Бошку Перошевићу.

Проглашен је за највеће достигнуће Дирекције за обнову земље, а у мају 2000. године отворио га је тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић.

Од почетка овог века, мост је више пута био затваран, због безбедности. Сада преко њега тутње углавном камиони и возови, који се наизменично пропуштају јер има само једну пругу и саобраћајну траку. Иако су Новосађани очекивали да ће нови – прави мост бити завршен до краја ове године, од тога дефинитивно нема ништа.

У најбољем случају, нови рок за завршетак радова је 2015. година. Између осталог, радови су стали због „пробијања рокова“ у добијању дозвола за изградњу приступних саобраћајница. Због тога Србија може да изгуби 5, 5 милиона евра донације Европске комисије.

Када су пре недељу дана дошли на лице места да се увере како теку радови на изградњи новог моста, министар саобраћаја Александар Антић и шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт су оценили да је кашњење недопустиво. Министар је том приликом најавио да ће до 15. децембра бити расписан нови тендер за наставак радова.  

По неким проценама, градња моста касни најмање 18 месеци. У „Железницама Србије”, које су инвеститор пројекта, то објашњавају разним непредвиђеним околностима, од промене технологије до кашњења дозвола. 

С друге стране, у новосадском заводу за изградњу града проблем виде у томе што се „чекало да Влада Србије пребаци власништво над земљиштем на град Нови Сад“ да би расписали тендер за изградњу приступних путева ка Жежељевом мосту.

И док са свих страна стижу уверавања да тај велики пројекат неће бити угрожен, истовремено, због кашњења, инвеститор „Железнице Србије” и извођач радова шпанско-италијански конзорцијум размењују оптужбе и прете раскидом уговора.

– Док гледам политичаре како се смењују у обећањима када ће мост бити изграђен, питам се види ли се томе уопште крај. Од несносне буке и не залазим у тај део Кеја, а као да је јуче било, сећам се старог „Жежеља”. Он је био атракција. Један мој познаник је легенда града јер је мотоциклом неколико пута прелазио лукове „Жежеља” – прича нам Новосађанин Александар К.

Стари Новосађани сећају се прича попут оне како су Жежеља хтели да хапсе у току градње моста због наводне оптужбе која је стигла до Тита да се превише цемента троши на градњу. Зато су, у годинама док се градио мост, спровођене озбиљне ревизије целог тока градње.

Лукови старог моста били су изазов за адреналинске зависнике. Многи градски мангупи су се пели на лукове и лежали на њима док пролази воз. То се сматрало испитом највеће храбрости.

Осим што је представљао кључну спону у железничком саобраћају на Коридору 10, Жежељев мост је био право градитељско чудо. Изграђен је од пренапрегнутог бетона, што се средином прошлог века сматрало великим достигнућем наших градитеља с обзиром на то да је то био први мост тако грађен у Европи, а други у свету.

– Жежељев мост је био ремек-дело технологије и архитектуре. Упоредите колико је новца сада потребно да се уради овај мост од челика и гвожђурије, са оним што је Србија у оно време са лакоћом изградила. И сада је требало да се ослонимо на нашу памет, и наше стручњаке, а да изградњу моста плаћају они који су га срушили – сматра историчар Жарко Димић, и додаје:

– Не сме се заборавити ни то да су, када су рушењем новосадских мостова пресечене две обале Дунава, много трпели људи који су живели на сремској страни, болесници, труднице, деца… И ћутање је злочин, и зато ви новинари имате лепу функцију да подсетите на све то. Андрић је говорио колико су нам мостови потребни. А потребе Новог Сада би сада могло да задовољи 6–7 мостова.

Жежељев мост, животно дело архитекте Бранка Жежеља, пуштен је у саобраћај 23. октобра 1961. године, а срушен је 26. априла 1999. године. Нови мост би требало да му наликује, с тим што ће уместо бетонских имати челичне лукове. Још увек се не зна када би требало да буде завршен.

Цена новог моста

Нови Жежељев мост биће дуг 474 и широк 31 метар. Имаће по два железничка колосека и две коловозне стазе и пешачке стазе. У његове лукове биће уграђено 11.000 тона челика, а у стубове око 9.000 кубних метара бетона и готово 3.000 тона челичне арматуре.

Према неким рачуницама, мост би требало да кошта 45,3 милиона евра. Суфинансирају га Европска унија, АП Војводина и град Нови Сад.