Нема наводњавања док Моравци ћуте

Чачак – Лакше је било старим Чачанима да саграде канал за наводњавање, него новима да изваде дозволу за обнову. Људи упућени у посао с папирима кажу да је, рецимо, цела ова година протекла у чекању водопривредне сагласности, али изгледа да ће ускоро доћи и тај дан.– Имамо обећање да ће ЈП „Србијаводе“, са потпуно завршеним пројектом обнове и дозволама, конкурисати за средства Министарства пољопривреде планираним за идућу годину. Ускоро ће овде, у Чачку, пројектанти јавно представити свој рад а обнова главног канала коштаће 280 милиона динара – каже за „Политику“ Владан Милић, заменик председника градске скупштине.

Главни канал за наводњавање хидромелиорационог система „Чачанско поље“ грађен је 1957. године и иде левом обалом Западне Мораве, од Парменца до Катрге, у дужини 24,5 километара. Три хиљаде хектара је укупна површина кроз коју се простире, две и по хиљаде хектара је подручје које је могуће заливати. После обнове главног канала потребно је, уз додатну инвестицију од 400 милиона динара, образовати нову секундарну мрежу јер је стара уништена.

Канал је запуштен пре више од четврт века, али је Министарство пољопривреде почетком ове деценије наложило јавном предузећу „Србијаводе“ да наручи пројекат обнове. Тај посао припао је кући „Ехтинг“ из Београда.– Октобра прошле године људи из „Ехтинга“ обавестили су нас да је пројекат при крају и да недостају само одређене дозволе. Али, у међувремену је брана у Парменцу ушла у систем ЕПС-а, што је захтевало додатну анализу коришћења воде из Западне Мораве. Изучавало се да ли ће наводњавање ометати производњу струје и то је разлог што пројекат још није добио локацијску дозволу – истиче Милић.

И кад сви папири буду под конац, појавиће се још један важан посао:– Мораћемо да спроведемо анкету међу ратарима дуж читавог канала, од Парменца до Катрге, да бисмо видели колико је произвођача заинтересовано за канал, а коме су довољни и сопствени бунари. Тек после тога можемо почети радове – рече поменути саговорник.

Та анкета није дангуба. Јер, одборник Милан Бојовић подсетио је на заседању Скупштине града да су пољопривредници овог краја недавно имали, и нису прихватили, понуду Светске банке да она из својих фондова плати обнову канала.

То нам је ових дана потврдио и Радомир Крушчић, тадашњи помоћник градоначелника, наводећи да су састанку, одржаном овде 2009. године, присуствовали Јан Ионита као представник Светске банке, и петорица пољопривредника из Коњевића, Балуге, Станчића и Доње Горевнице.– Ионита је саопштио да је Светска банка спремна да инвестира, бесповратно, 90 одсто средстава потребних за обнову канала, почев од израде пројекта па до завршних радова. Једини противуслов био је да корисници воде, дакле пољопривредници поред канала, уложе преосталих 10 процената и да формирају своју задругу која ће газдовати каналом и браном и наплаћивати коришћење воде. Ја сам изнео да би и локална самоуправа могла да помогне мештанима око учешћа, али је Ионита преко преводиоца одмах одговорио да то не долази у обзир, инсистирајући да пољопривредници морају да учествују са 10 одсто и затим преузети бригу о каналу, јер је то смисао инвестиције – прича Крушчић.

Службеник Светске банке дао је рок Чачанима од 30 дана да га известе о томе да ли прихватају услов. Крушчић даље прича:– О понуди смо, одмах после састанка, дописом обавестили све месне заједнице поред канала, и захтевали да се мештани изјасне о предлогу. Нико нам није одговорио. Наши људи очекивали су да им се каже колико ће износити њихово учешће, а Ионита то није могао пре него што буде урађен пројекат, и тако се све завршило пре почетка. Моравци су се плашили да им се не понови 1957. година кад је био разрезан велики порез за градњу канала, па су овог пута решили да ћуте. Макар и на своју штету.