Да ти ,,чича” покаже

Знате ли за онај стари виц? Хвали се човек свом пријатељу:

„Знаш деси ми се, идем кроз град кад у једном пролазу двојица крупних туку једног ситничавог, баш малог... Журим, али се и мислим да ли да се умешам или да наставим, као нисам приметио. Одлучим, ипак, да се умешам, те нас тројица пребисмо онога малога...

Отприлике тако могао би се описати јучерашњи долазак Александра Обрадовића, вршиоца дужности директора ,,Електропривреде Србије”, у Краљево. Новинарима је овако најављен: ,,Директор Обрадовић ће обићи шалтер салу, а потом ће се упутити директно на терен у искључење електричне енергије”. То је и био основни разлог великог новинарског окупљања, а ,,мамац” је био овдашња изрека ,,да ти чича покаже”. Понавља се то кад неко нешто не уме или не може, а прихвати се други способнији и умешнији. Понадали су се и новинари да ће сада наспрам оног недавног случаја малтретирања екипе електромонтера од једног, и у физичком и финансијском погледу, покрупног неплатише, директор показати како се то ради. И, признајемо, помало се и прижељкивало да директор ,,извуче” тако неког појаког...

Међутим, нада у успешну ,,показну вежбу” и спремност директора на ризик спласнула је када се млађани, вижљасти, чиновнички бледуњав, тако господственог изгледа... директор Обрадовић појавио. Добро, можда зна карате, џудо, џиуџицу... изусти неки од колега, па са њим сви на терен.

Кренули и директори овдашњих огранака ЕПС-а, обучени у радна одела, са шлемовима на глави, ту су папири, клешта... Где, кад оно у ,,Папирпромет”, у одавно пропало и пусто краљевачко трговинско предузеће. Тамо, тек у једном углу неки закупац пословног простора, збуњен, не зна о чему се ради. Откуд толики новинари, микрофони, камере. Једва изусти „ја сам закупац, ништа нисам крив!”, али не брани прилаз трафо-станици, па ,,Папирпромет” убрзо оста у тоталном мраку. И тако нас тридесетак, готово да убисмо, ,,Папирпромет”, то јест ,,оног слабог и малог”.

Онда је директор поручио да ће слично проћи свако ко не плаћа струју, да се од те наплате систем држи у стабилном стању и улаже, али од наплате се обезбеђују и плате наших колега и колегиница...

Е, ту смо. Упркос жеђи за догађајима и текстовима страховали су, ипак, помало новинари да се не деси баш неки још драстичнији случај. Да, рецимо, сви ови директори са ,,клештима”, како су овде дошли у пет, шест аутомобила, а у пратњи службеница обучених према савременом дрес коду имућног предузећа, и коме су примања од једне до неколико стотина хиљада динара, не реше да се умешају и бану пред кућу неког јадничка, радника „технолошког вишка” или на неплаћеном одмору, из Фабрике вагона или ,,Магнохрома”. Каква би то тек страданија ,,тог слабог и малог” била...