Обавештајци на стубу срама

Актери из света параноје, подозрења и безакоња, обавештајци и шпијуни обрели су се пред стубом срама. Убедљивом посланичком већином Савет Европе осудио је у Стразбуру, илегалне активности америчких обавештајних служби, са ЦИА на челу, и њихових савезника на тлу Старог континента – киднаповање људи, тамничење без судског налога, без права на одбрану – под плаштом борбе против тероризма.

Владама 47 земаља, чланица СЕ, наложено је да расветле до краја, без пардона, све аспекте незаконитог дејствовања у сарадњи са америчким службама. Захтевана је, најзад, рехабилитација и исплата одштете жртвама.

"Ово је велики напредак, али мали корак у поређењу са оним што нас још очекује", изјавио је Швајцарац Дик Марти. Специјални истражитељ Савета Европе, коме се приписују главне заслуге за успех, ипак, није испољио оптимизам у погледу будућег рада: "Био сам суочен са зидом ћутања, понегде са дрским лажима, или са образложењима, да је реч о службеним и државним тајнама."

Дахије нове епохе

Ниво спремности на опструкцију, и по утврђивању кривице, драстично је испољен уочи гласања у СЕ. Румунски посланици демонстративно су напустили  заседање, захтевајући да се повуку све оптужбе против њихове државе, оптужене, уз Пољску, да је била дежурни тамничар ЦИА у Европи.

Дик Марти је истакао: "Резултати Истражне комисије СЕ нису објављени да би се изрицале осуде против одређених земаља, већ да би потпуна истина, коначно, изишла на видело." Истина, чини се, горка је по владине службе и саме владе широм Европе. Трагови дахија нове епохе, мрачних актера обавештајних и безбедносних служби, затиру се. То потврђују примери Италије и Немачке, које је Марти именовао, уз Пољску и Румунију, као главне актере опструкције истраге.

У Италији је средином јуна одложен судски процес против 26 агената ЦИА, под изговором преиспитивања уставности, у складу са захтевом владе. Романо Проди, тврди се, спречава осуду ЦИА, не би ли избегао заоштравање односа са САД.

Немачки пример упућује на другу димензију проблема. Како је "Политика" прекјуче известила, војнообавештајна служба ЗНБВ, задужена за прикупљање информација у иностранству, уништила је, наводно нехотице, масу података који би могли да послуже као доказни материјал у случајевима илегалног хапшења и тамничења паушално осумњичених за ширење и подстицај тероризма, у затворима ЦИА, уз немачку "асистенцију". При том је нестао и добар део архивске грађе, неопходне за рад Хашког трибунала... Да ли је ризик од индиректне помоћи хашким оптуженицима, како је с поводом примећено, био мање битан од спасавања угледа политичара и имиџа немачког војника као миротворца, мукотрпно стицаног од свршетка Другог светског рата?

Аналитичари и коментатори указују на страх, присутан у обавештајним службама и у владиним ложама – пред гневом јавности.

ЦИА као Штази

Истраживања спроведена широм Европе указују на нерасположење у демократски настројеној јавности према пракси тајних служби, ма којим узроком била правдана.

"Са сваким извештајем о кршењу људских права опада број оних који су спремни да уживају у холивудским бајкама о Џемсу Бонду", сликовито је јуче појашњено у фракцији "зелених" у Савету Европе: "Романтични хероји су у стварности крвави џелати", додато је с добрим поводом – после објављивања тајних досијеа ЦИА из прошлости европска јавност је први пут упозната са суровом реалношћу. "Добри момци ЦИА" спроводили су тестове дрогама међу невиним становништвом, и у САД, надзирали невладине организације, ућуткивали и компромитовали критичаре, планирали убиства неподобних државника...