Ауторизација

Да ли због сујете, моде или терора пи-арова који морају да оправдају свој посао и постојање, тек недавно је једна од наших саговорница тражила да ауторизује своје фотографије, јер је сумњала да оне које је направио наш фоторепортер не одговарају „оригиналу”.

Некада се знало – право на ауторизацију текста имају само патријарх и премијер Србије. Данас је Ивица Дачић један од ретких саговорника „Политике” који не тражи ауторизацију интервјуа. Међутим, све већи број наших саговорника захтева да види текст пре објављивања у новинама. Не, није да нам не верују – једноставно су имали лоша искуства са колегама у другим новинама. Зна се да има и оних који „морају” да покажу текст свом шефу, да их не би као прошли пут „изрибао”, јер су мислили својом а не „пожељном” главом. Таква су правила у њиховој фирми или странци. Желе још нешто да додају...

Неки саговорници схватају ауторизацију на веома специфичан начин и траже да се у ауторизованом тексту појаве питања која им нисмо поставили и одговори које од њих нисмо тражили, али сматрају да је требало да то питамо. Други немају замерку на садржај текста, али би хтели да наш текст препричају својим речима. У тешку ситуацију нас доводе и саговорници који текст прочитају онда кад њима одговара – некада је то за сат времена, а некада за пар дана. Не могу у радно време. Прочитаће га када дођу кући, мало се одморе, нешто поједу и погледају вести. И то под условом да не игра Новак Ђоковић. Знају они да је „Политика” дневни лист и да постоје рокови за предају текста и штампу – али зар не бисмо могли мало да им прогледамо кроз прсте? Па, толико година сарађујемо. 

У јучерашњој „Политици” имали смо 53 саговорника – покушајте да замислите шта би било да је свако од њих тражио ауторизацију и текст вратио онда када њему одговара. Наравно да не треба бити врхунски математичар и доћи до закључка да би најстарија дневна новина на Балкану ускоро постала – недељник.

Трудимо се да имамо разумевања за чињеницу да експерт за атомску физику тражи ауторизацију текста, али имамо све мање разумевања за саговорнике којима у име дугогодишње добре сарадње пошаљемо текст на ауторизацију у понедељак, а они га врате у петак.

По Кодексу новинара Србије ауторизација није обавезна – у етичком правилнику наше професије наводи се да новинари нису у обавези да интервјуисаној особи омогуће ауторизацију текста, као и да интервјуисана особа нема право да мења новинарска питања, смисао и контекст својих одговора. Ми смо по Закону о јавном информисању у обавези да деманти саговорника објавимо на истом месту на коме се појавио и текст. Да поентирамо – ауторизација текста је наша добра воља. Немојте је злоупотребљавати.