Навијачка подршка усташком поздраву

Вест да је прекјуче у Сплиту, на мечу Хајдук–Осијек, једна трибина стадиона Пољуд скандирала „за дом” а друга „спремни”, а онда сви заједно „ајмо усташе”, запањила је српску јавност, да бисмо јуче ујутро сазнали да је још 157.000 људи преко „Фејсбука” подржало фудбалера Јосипа Шимунића. Толико њих сматра да је тај хрватски репрезентативац учинио праву ствар кад је у уторак, после победе Хрватске над Исландом и пласмана Хрватске на Мундијал, претворио стадион „Максимир” у велики усташки хор којим је пуна срца дириговао: „За дом – спремни”.

Која то идеја, која акција, па чак и она најхуманија, може за тили час да уједини 157.000 душа?! Већ данас ће их вероватно бити 200.000. Запрепашћујуће је да на некој друштвеној мрежи толику подршку добије овај излив усташтва. Чак и да у тој армији преовладавају они који су се прикључили по принципу „заразне снаге лошег примера”, бојати се да се у европској Хрватској дешава нешто што подсећа на фашизам.

Поједини хрватски медији преносе да се већина од десетак хиљада гледалаца укључила у скандирање. Уз Шимунића је на „Максимиру” било близу 30.000. Озбиљни су то бројеви да би преко њих тако олако прешле и Европска унија и Светска фудбалска федерација (Фифа). Додуше, Фифа спрема казну, али српска јавност ће пажљиво пратити да ли ће се око тога дићи приближно онолико прашине као кад је мања група наших навијача у Крушевцу вређала енглеског фудбалера Денија Роуза. Европска фудбалска унија (Уефа) казнила је Србију са 85.000 евра и утакмицом без публике, а „Дени Бој”, који је први почео да провоцира публику, приказан је као велика жртва „осведочених Срба расиста”

Кад је Шимунић у питању, до сада је једину казну изрекло Општинско јавно тужилаштво у Загребу – 3.300 евра. Фудбалски савез Хрватске (ХНС) задржао се, за сада, на вербалној осуди, за разлику од рецимо ФС Грчке који је својевремено доживотно избацио из репрезентације Јоргоса Катидиса, када је имао 20 година, зато што је фашистичким поздравом прослављао погодак. Катидису је поврх тога било забрањено да три месеца уђе на било који стадион у Грчкој, кажњен је с пет утакмица у домаћем првенству и са 1.000 евра. Али, можда је ипак претерано очекивати такав епилог када је у питању савез на чијем челу је неко ко посећује Павелићев гроб (хрватски медији су лане објавили фотографију Давора Шукера на гробу највећег усташког вође). За сада, најоштрија критика стигла је од бивше премијерке Јадранке Косор („примитиван, срамотан и нечастан потез”) и министра образовања Жељка Јовановића који је поднео пријаву против Шимунића Хрватском олимпијском одбору.

Фудбал је увек био плодно тло за разне идеје и политике па тако и за фашизам, али не памти се да је некада, било где у свету, неки спортиста направио овакав гест, а још мање да је за то добио тако велику подршку. Било је фудбалера, попут Италијана Ди Канија, који су фашистичким поздравом прослављали поготке, међутим нико није стекао толико симпатизера као сада Шимунић. Недавно је нешто слично урадио његов друг из репрезентације Манџукић, али у Бајерну, заједно са клупским саиграчем Шаћиријем: у Ди Канијевом стилу су салутирали публици неколико дана пошто је Хашки трибунал ослободио хрватске генерале Анта Готовину и Младена Маркача. У Бајерну нису у томе видели ништа спорно па су изостале казне (додуше, Манџукић је следећу утакмицу провео на клупи).

Што се тиче Немаца, код њих би ово питање требало да буде посебно осетљиво. Њихови медији су увек посвећивали доста пажње оваквим сценама. Тако је „Билд” крајем марта 1991, после меча између Динама и Црвене звезде у Дрездену, утакмицу ставио у други план, а наслов главног текста био је „Скандал у Дрездену”:

„Синоћ се у Дрездену догодио највећи скандал и срамота у историји фудбала, за коју су се побринули хулигани”.

Поред тога што су дивљали, навијачи дрезденског Динама су скандирали „Живео нацизам”.